Subotić (CEP) za Betu: EU neće Srbiji gledati kroz prste, vladavina prava još važnija
U tekućoj godini, koja predstavlja početak novog institucionalnog ciklusa EU, može se očekivati veća posvećenost EU pitanjima Zapadnog Balkana ali ne treba računati na popuštanje u oblasti vladavine prava koja je sve značajnija, smatra istraživač u Centru za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić.
Veću posvećenost EU Zapadnom Balkanu on očekuje s obzirom na to da bi nova „geopolitička“ Evropska komisija trebalo ozbiljnije da deluje na geostrateškim interesima Evrope koji podrazumevaju i stvaranje čvršćih odnosa sa regionom.
Srbija medjutim, kaže Subotić, ne treba da očekuje da će joj zbog toga EU gledati kroz prste tokom 2020, pošto pitanje vladavine prava dobija sve više na značaju u EU, što se jasno vidi i analizom prioriteta nove Komisije.
„Drugim rečima, iako je EU sve više zabrinuta zbog uticaja trećih aktera na Zapadnom Balkanu, poput Rusije i Kine, njoj ne treba nova Madjarska ili Poljska“, rekao je Subotić za EURACTIV.rs i Betu.
Na pitanje šta možemo da očekujemo od reforme procesa proširenja za koju se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron, Subotić je rekao da je neophodno pre svega utvrditi na koga se tačno odnosi ta ideja i na koji način.
Subotić smatra da je realno očekivati da će tokom 2020. Francuska nastaviti da insistira na neophodnosti reforme politike proširenja i da ne treba očekivati da će dići ruke od ove svoje ideje, uprkos protivljenju odredjenog broja članica.
On je rekao i da je u interesu Zapadnog Balkana da se jasno izjasni o tom pitanju i da zajednički stupi u konstruktivni dijalog sa institucijama EU i državama članicama.
U vezi predstojećeg samita EU-Zapadni Balkan, u maju u Zagrebu, Subotić kaže da je neophodno da se Zapadni Balkan pokaže kao region koji je sposoban da rešava probleme u svom dvorištu i multilateralni sastanci u okviru inicijative „mali Šengen“ predstavljaju primer dobre prakse.
Prema njegovim rečima, najznačajniji doprinos samita u Zagrebu mogla bi da bude pozivnica državama Zapadnog Balkana da učestvuju kao ravnopravni partneri (samo bez prava glasa) u okviru predstojeće Konferencije o budućnosti Evrope.
„Taj potez bi bio od neprocenjive važnosti, jer bi signalizirao da je EU iskreno posvećena integraciji Zapadnog Balkana, dok bi omogućio Zapadnom Balkanu da utiče na formiranje budućnosti Evrope“, istakao je istraživač Centra za evropske politike.
Kada je reč o evrointegraciji Srbije u prethodnoj godini, Subotić kaže da, ukoliko se stepen uspešnosti meri brojem otvorenih i zatvorenih poglavlja, onda ne možemo biti zadovoljni ukupnim rezultatom, s obzirom da su otvorena samo dva poglavlja, dok ni jedno nije zatvoreno.
„Imajući u vidu da je Srbija tokom prethodnih godina otvarala u proseku četiri poglavlja godišnje, broj otvorenih poglavlja u 2019. predstavlja političku poruku država članica EU kojom se upozorava na nezadovoljavaći nivo posvećenosti sveobuhvatnom procesu reformi, pogotovo u okviru poglavlja 23 i 24“, rekao je Subotić.
On je dodao da to potvrdjuje i skorašnji „non-paper“ kojim se ukazuje na zabrinjavajuće stanje u oblasti vladavine prava.
Subotić je rekao i da poslednji Izveštaj o sprovodjenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) ukazuje na poražavajuću činjenicu da je vlada bila na nivou uspešnosti od samo 16 odsto kada je u pitanju treće tromesečje 2019, dok je NPAA u celini, od marta 2018. godine ispunjen 49 odsto.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.