Tepavac (Otvoreni parlament): Neophodna volja za primenu i najsavršenijeg skupštinskog poslovnika

Pisanjem poslovnika skupštine Srbije predvidjaju se odredjene vanredne situacije, poput zakazivanja sednica po skraćenom postupku, ali je nemoguće predvideti sve načine na koje mogu da se zaobidju pravila, ocenila je saradnica za parlamentarna istraživanja Otvorenog parlamenta Tara Tepavac.

„To jednostavno pokazuje da mi imamo poslovnik koji ima dobre i loše strane, ali kakav god on bio, očigledno imamo vladajuće rukovodstvo na čelu skupštine koje nalazi načine da zaobidje i one procedure koje su lepo propisane poslovnikom“, rekla je Tepavac u intervjuu za agenciju Beta.

Dodala je da je potrebno izmeniti pojedine delove trenutnog poslovnika, ali da je i pored „najsavršenijeg poslovnika“ neophodna i volja da se on primenjuje tako da obezbedi da skupština delotvorno i efikasno vrši svoju funkciju.

„To je uloga predsednika skupštine, da koordinira rad svih organa, da se stara o tome da svi poslanici imaju jednak pristup svojim pravima, da sve procedure funkcionišu… Ako nemamo tu volju na čelu skupštine, najsavršeniji poslovnik nam u suštini ne bi pomogao“, kazala je Tepavac.

Kako je navela, za trenutni poslovnik se ne može reći da je u potpunosti loš, ali svakako postoji prostor za njegovo unapredjenje kojim bi se rešile odredjene zloupotrebe i zaobilaženja, zbog čega je Otvoreni parlament pokrenuo inicijativu sa timom ljudi iz akademske zajednice i civilnog sektora, sa kojima su razgovarali o unapredjenju poslovnika i u zakonodavnoj i u kontrolnoj ulozi parlamenta.

Tepavac je dodala da je zakazivanje sednice po skraćenom postupku, odnosno 24 sata pre njenog održavanja, „fenomen“ koji je primećen u aktuelnom sazivu i istakla da se on do sada nije pojavljivao na toliko alarmantan način, iako predsednik skupštine po poslovniku ima pravo da tako sazove plenarno zasedanje.

„To je poslovnikom predvidjeno kao vanredna okolnost. To nije propisano kao nešto što bi trebalo da se koristi redovno, svaki put, kao što vidimo u ovom sazivu i to je nešto što proizvodi ozbiljne probleme za funkcionisanje skupštine, što za pripreme samih poslanika koji treba da se pripreme za tu sednicu, što za ostale službe“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, skupštinski odbori, radna tela, sekretarijat i druge službe treba da pripreme tu sednicu za rad, zbog čega takav način funkcionisanja skupštine i za njih predstavlja „jednu vrstu vanrednog stanja“, jer ne mogu da se pripreme na vreme.

Tepavac je navela da, pošto predsednik parlamenta ima pravo da zakaže sednicu u tom kraćem roku, time ne krši direktno konkretni član poslovnika, ali na indirektan način krši drugi član koji propisuje da svaki poslanik ima pravo da predloži dopune dnevnog reda, koje mogu da se predlože najkasnije 24 sata pre početka sednice.

„U situacijama koje vidimo u ovom sazivu, da se sednice zakazuju upravo 24 sata pre početka same sednice, došli smo do indirektnog kršenja poslovnika, jedne vrste zloupotrebe procedure. Sada je definitivno jasno, posle četvrte sednice koja se tako zakazuje, da (takvo zakazivanje) definitivno ima za cilj da spreči poslanike opozicije da predlože uopšte dopune dnevnog reda“, naglasila je Tepavac.

Ta okolnost, kako je ocenila, pokazuje da postoje ozbiljne tenzije u samoj skupštini izmedju vladajuće većine i opozicije, kao i da je vladajuća većina „postala alergična na pluralizam“, čim se opoziciji ne dozvoljava da se raspravlja o nečemu što neće nužno biti usvojeno ili stavljeno na glasanje.

„Mi dolazimo u situaciju da očigledno u ovom sazivu ni to ne može da funkcioniše i to je nešto što je jako zabrinjavajuće i što mora pod hitno da se promeni jer obesmišljava funkcionisanje parlamenta i vezuje na neki način ruke opoziciji“, istakla je ona.

Dodala je da jako veliki procenat zakona koji se usvajaju dolaze na predlog vlade Srbije i da to nije neuobičajeno, ali ističe da jako mali broj predloga zakona opozicije uopšte bio razmatran u plenumu, jer u trenutnom tekstu poslovnika ne postoji rok po kome bi predsednik skupštine trebalo da ih stavi na razmatranje.

„To ne znači da taj predlog mora da se usvoji, nego samo da ima šansu da se o njemu raspravlja i glasa. Tu ustvari vidite da je to jedna od sivih zona u našem poslovniku pošto nije jasno preciziran rok. Došli smo u situaciju da je u nekoliko prethodnih saziva bio ogroman broj predloga za zakone, izmene i dopune zakona, anketne odbore, koji nikada nisu razmatrani u plenumu“, naglasila je Tepavac.

Govoreći o pravu na repliku, Tepavac kaže da po poslovniku, poslanici imaju to pravo ukoliko su pomenuti imenom, prezimenom ili funkcijom na uvredljiv način, ili ukoliko je njihov govor pogrešno protumačen, kao i da o korišćenju tog prava odlučuje predsednik skupštine.

Prema njenim rečima, za normalno funkcionisanje poslaničke zajednice u plenumu, potpuno je logično da predsednik skupštine ima tu vrstu diskrecionog prava.

„Ono što nije logično i što svakako nije dobra praksa i što nije u skladu sa funkcionisanjem jednog demokratskog, pluralističkog parlamenta kako je naš osmišljen, jeste da predsednik to pravo zloupotrebljava da bi ciljano odredjenim poslanicima uskraćivao replike“, navela je ona.

Istakla je da bi bilo jako teško kodifikovati poslovnikom odredjene sankcije koje bi sprečile predsednika parlamenta da zloupotrebljava to pravo.

Tepavac se osvrnula i na skupštinske odbore, navodeći da opozicija predsedava u pet od 20 odbora, ali da je pitanje kolika je zapravo uloga predsednika tih odbora, jer njihova struktura u potpunosti kopira strukturu iz plenuma.

„Oni koji su vladajuća većina u skupštini, imaju vladajuću većinu i u svakom odboru, a bez odluke vladajuće većine ne može da se izglasa ni dnevni red, niti može da se donese bilo kakav operativni zaključak, što u suštini znači da predsednik odbora bez podrške vladajuće većine ne može da upravlja radom tog odbora“, rekla je Tepavac.

Ocenila je da su te pozicije partijske i da su podele toliko duboke da nije moguće doći do dogovora ni oko nekih suštinskih tema kojima bi odbori trebalo da pomognu skupštini da ima neki konkretan rezultat u oblasti kojom se taj odbor bavi.

Navela je i da je jedan od predloga Otvorenog parlamenta da se omogući da javna slušanja mogu da se organizuju uz podršku jedne trećine odbora, što bi predsednicima dalo malo jaču ulogu, kao i samim odborima koji su, kako je dodala, u suštini mesto gde se zaista najčešće odvija rad skupštine.

Na sednicama se, kako je dodala Tepavac, održavaju velike rasprave, ali se pripreme sednica, razgovor o odredjenim zakonima, kontrola funkcija, ministarstava, stanja u društvu u stvari rade kroz odbore.

„Ako tu nema dobre volje poslanika, da vrše svoju funkciju u punoj meri, bez obzira na to kojoj strani pripadaju, onda vi u suštini nemate delotvornu parlamentarnu kontrolu, a to je na štetu svih nas jer dolazite u situaciju da su gradjani ‘zakinuti’ za jedan kvalitetan rad parlamenta i za jedan kvalitetan rad tih odbora koji mogu da pomognu da se neki problemi u njihovim zajednicama reše“, navela je Tepavac.  

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.