Tribina: Strategija nacionalne bezbednosti predsednika stavlja tamo gde mu nije mesto

Učesnici tribine „Nova Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane – ključne promene i njihove posledice“ u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazali su danas na novine, nedostatke i zabrinjavajuće delove ta dva dokumenta kao i na činjenicu da on postavlja predsednika države tamo gde mu nije mesto.

Na skupu kojim je moderirao docent Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, a na koji nisu došli predstavnici Ministarstva odbrane, ocenjeno je da je Strategija dokument trenutka a ne vizije.

„Predsednik Srbije do sada je ukazivao na neke probleme i pokretao njihovo rešavanje, a sada se predvidja da objedinjuje funkcionisanje celog odbrambenog sistema, što je do sada bila funkcija vlade“, rekla je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić.

Prema njenim rečima, novom Strategijom nacionalne bezbednosti jača se uloga predsednika države, on sada preuzima ulogu vlade, „prelazi u upravljački deo sistema gde mu nije mesto“.

Pejić je upozorila i da je u odnosu na aktuelnu Strategiju izbačen pasus koji navodi da svi ministri daju izveštaj vladi o stanju nacionalne bezbednosti kao i sve tri službe bezbednosti. Dodala je da sada toga više nema i da tu činjenicu ništa ne može da kompenzuje.

Prema njenim rečima, zabrinjava i to što su iz Strategije izostavljena načela profesionalnost, nepristrasnost i politička neutralnost.

Ceo sistem bezbednosti bi, kao je Pejić ocenila, trebalo da bude definisan i odredjenim zakonima, kao što je to uradila i Hrvatska, koja je u Strategiji najavila donošenje a potom je i usvojila Zakon o sustavu domovinske sigurnosti. 

Direktor istraživanja Centra za medjunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ocenio je da je Strategija „dokument trenutka a ne vizije“ koji mapira trenutne aktivnosti a ne i koherentnu viziju šta će biti u budućnosti.

Prema njegovim rečima, dva dokumenta ne dišu zajedno, a ako se čita ceo tekst može se zaključiti da se reference na evrointegracije ne javljaju u odgovarajućoj meri, a neki delovi se čak mogu nazvati i euroskeptičnim.

Dokument bi trebalo u svakom segmentu da odiše pozivom na saradjuju, a u nekim se ne pominje uopšte kao što je sajber-bezbednost, bezbednost na polju migranata i energetike.

Pejić je ukazala i na novi pojam u Strategiji – pojam totalne odbrane i nedostatak definicije.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika Tanja Jakobi kritikovala je činjenicu da se u dokumentu pažnja posvećuje zloupotrebi meteorologije ali ne i vatrenog oružja.

Jakobi je ocenila da nije dovoljno što je u dokumentu reč i o subjektivnoj bezbednosti grajana kad nisu navedene metode za njeno utvrdjivanje. Dodala je da je dobro što je pojam sa vojne proširen i na ekonomsku, energetsku, socijalnu i eklološku bezbednost.

Na skupu je ocenjeno da strategijom dominira pitanje Kosova, a da se novine odnose na migrantsku krizu. Takodje, poseban akcenat stavljen je na vojnu neutralnost, koja nije dovoljno definisana. 

Prema rečima programskog direktora Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marka Savkovića, u dokumentu je izražen strah da bi Zapadni Balkan mogao da bude naseljen migrantima.

Asistent FPN Goran Tepšić ocenio je da je zbunjujuća nekoherentnost šest nacionalnih interesa. Dodao je da nezavisnost Kosova i pokušaj otcepljena u dokumentu i dalje predstavljaju osnovni rizik po bezbednost, što je „ponavljanje narativa kome je istekao rok trajanja“.

Takodje, na skupu je ukazano i na pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i problema razgraničenja sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Strategija ne prepoznaje da u regionu imamo neuspele države i da one predstavljaju konstantni hronični problem po bezbednost, rekao je Tepšić.

„Stabilnost ne može da se gradi na osnovu ličnih odnosa nosilaca državnih funkcija, već se mora raditi na izgradnji država, a neke nisu ni blizu da ispune sve kriterijume državnosti“, rekao je on.

Predstavnik Centra za evroatlantske studije Andja Petković ocenila je da se pažnja mora posvetiti i vojnoj neutralnosti, koja je uvedena 2007. jednom jedinom rečenicom, što nije dovoljno. Dodala je da taj koncept nije održiv ako se ne poštuju uslovi poput toga da se čijnenica unese u druge važne dokumente, ali i da se u budžetu vojske opredele sredstva za tu namenu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.