Vebinar: Koliko košta (ne)biti u EU – Stvaranje društveno-ekonomskog zida oko Zapadnog Balkana

Učesnici panel-diskusije o uticaju potencijalnog članstva u Evropskoj uniji (EU) na gradjane danas su istakli da je podrška demokratiji tesno vezana za ekonomski uspeh i položaj pojedinca i skrenuli pažnju na problem izvoza „ljudskog kapitala“ i stvaranje „društveno-ekonomskog ‘Berlinskog zida’ “ oko zemalja Zapadnog Balkana.

Dušan Reljić, iz Nemačkog instituta za medjunarodna i bezbednosna pitanja, rekao je da će narednih sedam godina svaki žitelj Zapadnog Balkana od EU kao razvojnu pomoć dobiti oko 500 evra godišnje dok će Hrvatska, kao članica Unije, dobiti 5.200 po glavi stanovnika.

„Sve će biti više udaljavanja, jer same zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da akumuliraju dovoljno novca ni da privuku dovoljno novca iz inostranstva, da bi ostvarile prosečne godišnje priraštaje od šest, sedam odsto društvenog proizvoda, koliko bi bilo neophodno da za 30 godina dostignu prosek EU“, rekao je Reljić u onlajn diskusiji.

On je na panelu pod nazivom „Koliko košta (ne)biti članica Unije?“ naveo da sva ispitivanja pokazuju da „podrška demokratiji u zemljama Zapadnog Balkana opada, a raste podrška autoritarnim političkim sistemima“.

Reljić je takodje rekao da ljudi u regionu primećuju da njihov život nije postao bolji i da sada ne može da se kaže da će deca živeti bolje od roditelja.

Da bi se tome stalo na put, kako je rekao, treba imati državnu investicionu politiku kaja mora da obezbedi i privrednim subjektima veće mogućnosti i da spreči dalje raslojavanje društva.

Mojmir Mraksa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani rekao je da uključivanje Zapadnog Balkana u EU sa stanovišta budžeta nije velika stvar i da problem uključivanja regiona u EU nije finansijske prirode, već da je reč o drugim problemima.

„Uključivanje Zapadnog Balkana u EU ne remeti budžet Unije jer nije u pitanju veliko tržište“, rekao je Mrak na panelu.

Član Pregovaračkog tima za vodjenje pregovora o pristupanju Srbije EU Nebojša Lazarević je izrazio mišljenje da 2025. godina, koja formalno figurira kao ciljana godina članstva za Srbiju, nije realna, kao i da je dobra ciljana godina 2028.

On je kao očigledne troškove nečlanstva u EU naveo „ljudske troškove“, jer se beleži veliko iseljavanje najproduktivnijeg dela stanovništva.

Kako odgovor koliko košta biti nečlanica EU, Lazarević je naveo da bi bila očigledna korist od članstva u finansijskom smislu, ali je istakao i da bi struktura te potrošnje bila drugačija.

„Najveći deo novca išao bi kroz direktna plaćanja u poljoprivredu, infrastrukturu, dok se taj novac danas pre svega koristi kroz tehničku pomoć za reforme, a to u finansijskom smislu znači da sada najveći deo tog novca potroše medjunarodne konsultantske kuće koje pružaju takve usluge“, rekao je on.

Lazarević se složio sa Reljićevom konstatacijom o nastanku „društveno-ekonomskog ‘Berlinskog zida’ “ i ocenio da EU uzima ono sto je najvrednije, dok postoji realna opasnost da Zapadni Balkan, ako ne udje u Uniju za narednih 10 godina, „postane starački dom Evrope, a da sve što je vredno ode na Zapad“.

„Troškovi (ne)pristupanja su i ljudski. Veliki deo mladih razmišlja o odlasku, a kada budemo članica, to će biti još lakše. Da li će se nastaviti, zavisi od nas – da li ćemo životariti na EU pomoći ili članstvo iskoristiti kao podstrek (boost) za razvoj“, rekao je Lazarević.

Lazarević je rekao i da je neophodno da se javna uprava dovede na nivo da može da planira i iskoristi sve mogućnosti koje se otvaraju članstvom u EU.

Evropske integracije je jedan odlično sredstvo da se izvrši celokupna društvena, politička i ekonomska transformacija zemlje, zaključio je Lazarević.

Vebinar je održan u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije EU u Srbiji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.