Zagrebački plenum: Na Zapadnom Balkanu primeniti Baltički model integracija u EU

Za integraciju država Zapadnog Balkana u EU potrebno je primeniti Baltički model integracija, ocenila je bivša ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić u zaključcima plenuma „Quo vadis, Balkan?“, koji je održan u Zagrebu.

Tri baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – su tokom devedesetih, kada su započinjale svoj put integracija ka EU, ušle u partnerstvo sa Finskom, Danskom i Švedskom, a to partnerstvo podrazumevalo je treninge za državne službenike, pomoć u uskladjivanju zakona, izgradnju institucija i uvodjenje neophodnih procedura u odlučivanje i sprovodjenje odluka, kao i lakšu komunikaciju sa institucijama Evropske unije.

Do danas se to smatra najuspešnijom integracijom u EU od 2004. godine, prenela je Regionalna akademija za razvoj demokratije u saopštenju za javnost.

Vesna Pusić je u zaključcima Zagrebačkog plenuma Predložila da partneri državama Zapadnog Balkana na putu prema EU mogu biti: Finska, Danska, Švedska, Irska, Portugal i Holandija.

„To su sve stabilne demokratije, bez posebnih političkih agendi u regionu, snažne EU orijentacije“, navela je ona u zaključcima.

Ocenila je da partneri državama sa Zapadnog Balkana ne mogu biti najveće članice EU, kao ni države iz regije.

„Razlog za to je latentna opasnost da države iz okruženja imaju svoje političke agende i ciljeve u regionu i zbog toga ne postoji poverenje medju gradjanima država Zapadnog Balkana u njihove dobre namere“, objasnila je Vesna Pusić.

Govoreći o krizi u Bosni i Hercegovini, Pusić je navela da je potrebno započeti izradu demokratskog ustava te države, kao i izradu izbornog zakona koji bi podrazumevao da je BiH gradjanska država, što svugde podrazumeva princip „jedna osoba – jedan glas“.

Dodala je da je, s obzirom na nedavnu prošlost i aktuelnu političku klimu, nužno voditi računa o zaštiti i garantovanju kolektivnih prava pojedinih naroda.

„Za to postoje mnogi primeri u svetu koji se mogu koristiti. No, to ne može biti umesto, ili na štetu temeljne ideje gradjanske države – jedna osoba, jedan glas. Zaštita kolektivnih prava je dodatni oblik sprečavanja moguće etničke diskriminacije, a ne zamena za jednakost svih gradjana u njihovim pravima“, navela je Vesna Pusić.

U Zagrebu je od 26. do 28. maja, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada, Centra za suočavanje s prošlošću Documenta iz Zagreba i Centra za gradjansko obrazovanje iz Podgorice, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB), održan „Zagrebački plenum – Quo vadis, Balkan?“

Zagrebački plenum posle plenuma u Podgorici drugi je u nizu dogadjaja čiji je cilj, kako su naveli organizatori, osnaživanje progresivnih snaga u regionu kroz okupljanje i razgovore o načinima odgovora na rastući desni ekstremizam, krizu demokratije, aktuelne izazove i prepreke demokratizaciji zemalja regiona.

Najavili su da će sledeći plenum biti održan u Novom Sadu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.