U trendu

Zajednička borba EU i Zapadnog Balkana protiv dezinformacija

Evropska unija i Zapadni Balkan odlučni su da se zajednički bore protiv stranih manipulacija informacijama i stranog mešanja, uključujući i dezinformacije i druge hibridne pretnje čiji je cilj da ugroze stabilnost, demokratske procese i perspektivu članstva u EU.

To se navodi u Deklaraciji usvojenoj na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani koju je potpisala i Srbija, a ta saradnja trebalo bi da bude dodatno osnažena izgradnjom otpornosti na dezinformacije i stimulisanjem profesionalizma u medijima, kao i medijske pismenosti, piše danas Istraživačko-izdavački centar Demostat.

Cilj je da se poveća uticaj strateške komunikacije o odnosima EU i Zapadnog Balkana, naročito u procesu proširenja, što bi u slučaju Srbije trebalo da znači – da se promeni narativ vladajućih struktura o Evropskoj uniji koji poslednjih godina ne priliči zemlji koja iskreno teži učlanjenju u EU.

Kako navodi Demostat, to nije prvi put da EU poziva zemlje Zapadnog Balkana da ojačaju saradnju u borbi protiv dezinformacija i drugih hibrdnih pretnji koje potiču naročito od aktera iz trećih država, a čiji je cilj da potkopaju evropsku perspektivu regiona.

Zapadni Balkan, a posebno Srbija, odavno su prepoznati kao prostor koji je na meti manipulacija iz Rusije i Kine. Ruske kampanje dezinformisanja na Zapadnom Balkanu su i mnogo pre rata u Ukrajini imale za cilj potkopavanje vrednosti Evropske unije i SAD i odlaganje ulaska zemalja iz regiona u transatlantske institucije. Rat u Ukrajini još jasnije je pokazao institucijama EU koliko su štetne dezinformacije i da se EU tome mora suprotstaviti, dodaje se.

Međutim, negativan diskurs o EU u zemljama Zapadnog Balkana, a posebno Srbiji, samo jednim delom je proizvod direktnog ruskog uticaja i propagande, piše Demostat i dodaje da je to u velikoj meri i posledica loše komunikacije o EU od strane srpskih političara i ljudi koji vode zemlju.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević rekal je za Demostat da je i EU to prepoznala i rešila da tome stane na put.

Lazarević podseća da je značaj komunikacije u zemljama Balkana u vezi sa Evropskom unijom prepoznat i u novoj metodologiji kao bitno pitanje, te da postoji sve veće razumevanje u samoj EU da podrška javnosti evropskim integracijama u zemljama kandidatima zavisi ne samo od dešavanja u procesu integracija, već i od načina na koji se proces komunicira.

„U Srbiji je to poslednjih godina postao problem jer su glavni akteri koji su podrivali EU zapravo bili ljudi iz vlasti koji su igrali tu igru krivice, stalno su svaljivali krivicu na EU, kad god su postojali neki problemi, kad je Srbija bila u stagnaciji ili je bila izložena nekim kritikama, uvek se to po principu bumeranga vraćalo samoj EU, kako je to njihova krivica. To je naštetilo imidžu EU među našim građanima“, navela je Lazarević.

Ona je rekla da je Srbiji i ranije iz EU ukazano da ne može na taj način da se komunicira u jednoj zemlji koja ima za cilj da postane članica.

„Nije problem kritkovati, ali treba da postoji i proaktivna komunikacija, da se građanima predoče prednosti koje donosi EU, šta je pozitivno što od EU dobijamo, a to je nešto što je do sada ostajalo zaboravljeno u senci kritika“, navodi ona.

U 2022. godini te kritike, ali i dezinformacije, u najvećoj meri su se odnosile na uvođenje sankcija Rusiji i probleme koje Srbija ima u vezi sa tim, jer je uvođenje sankcija komunicirano kao nepravičan zahtev prema Srbiji, iako je isti za sve države članice i sve države kandidate.

U tom kontekstu, sada se poseban fokus stavlja ne samo na otpornost na strane negativne uticaje kad su u pitanju mediji i informisanje, već i na strateške komunikacije u zemlji, koje sprovode vlasti u državama kandidatima prema svojim građanima.

„Ako se ostavi da građani iz različitih tabloida zaključuju da li je integracija u EU dobra ili loša vest za njih ili našu zemlju, ne možemo očekivati da imamo građane koji su dobro informisani o tome“, navodi Lazarević.

Ona podseća i da je u IPA III Instrumentu za pretpristupnu pomoć, od 2021. do 2027. godine, u jednom od prozora poseban akcenat stavljen na strateške komunikacije, otpornost na dezinformacije, pored standardne i tradicionalne podrške slobodnim medijima i medijskim slobodama.

Komentarišući navode iz deklaracije da će se više stimulisati profesionalizam u medijima i medijska pismenost, Lazarević navodi da će se više ulagati u različite projekte, što od strane nevladnih aktera, samih medija, što u projekte sa vladama i institucijama u regionu na unapređenju komunikacije u vezi sa evropskim integracijama.

“Ne radi se o nekakvom nastojanju da se sprovodi neka vrsta propagande, ti projekti nemaju takve karakteristike, već su informativnog karaktera i imaju za cilj da pomognu građanima da shvate i razumeju šta su prednosti, a šta potencijalni troškovi i gubici u procesu evropske integracije, te da im pomognu da donesu kvalitetnu i dobro informisanu odluku kada na kraju budu izlazili na referendum o ulasku zemlje u EU“, navela je Lazarević.

U deklaraciji iz Tirane se navodi da će EU i Zapadni Balkan sarađivati i na unapređenju zajedničke sajber bezbednosti, budući da sajber kriminal ne poznaje granice.

Kako bi se brzo odgovorilo na izazove u oblasti sajber bezbednosti, EU se fokusira na to da se u zemljama koje su bile pogođene nedavnim napadima poveća otpornost na sajber kriminal i spremnost da se suoče sa incidentima u toj oblasti.

Kako se navodi u Deklaraciji, dugoročnija pomoć Evropske unije regionu u oblasti sajber bezbednosti planirana je za 2023. godinu.

Evropska unija je, kako se navodi, odlučna da pojača svoju podršku otpornosti protiv sajber napada na Zapadnom Balkanu i da pomogne da se saradnja u regionu i sa međunarodnim partnerima poboljša i intenzivira.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar