Žofre: Želimo da se Srbija pridruži jedinstvenom stavu EU prema Rusiji

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je danas da je rat u Ukrajini učinio proces proširenja još važnijim geostrateškim prioritetiom i da Unija želi da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže njenom jedinstvenom stavu prema ruskoj agresiji, uključujući sankcije.

„Više nego ikad proširenje na Zapadni Balkan predstavlja ulaganje u mir, prosperitet i dugoročnu bezbednost na evropskom kontinentu. Zato evropski lideri žele da daju podsticaj ovom procesu, svakome prema zaslugama, kada se ispune uslovi“, rekao je Žofre u na konferenciji „Svetionik boljeg Balkana – prvih 25 godina BCBP“.

Ambasador EU je rekao da je razumljivo što zemlje Zapadnog Balkana iskazuju nestrpeljenje u pogledu svog puta ka članstvu u EU i da unapredjenje saradnje predstavlja zajednički izazov regiona i Unije.

„Želimo da unapredimo dalju integraciju regiona u EU, naravno po zaslugama“, rekao je Žofre, dodajući da Brisel želi da odobri status kandidata BiH i da je tokom francuskog predsedavanja Uniji učinjeno sve što je moguće da se postigne dogovor izmedju Skoplja i Sofije.

Žofre je kazao da odluka evropskih lidera da daju evropsku perspektivu Ukrajini, Moldaviji i Gruziji predstavlja jasnu ilustraciju koliko je proširenje važno za evropsku kolektivnu bezbednost, ali je istakao da nema prečica u tom procesu i da te zemlje neće imati povlastice u odnosu na bilo koga drugog.

„Kriterijumi za pristupanje su jasni. Zemlje moraju da usklade svoje politike s EU i proširenje zavisi prevashodno od reformi“, rekao je Žofre i dodao da se kriterijumi nisu promenili posle ruske agresije na Ukrajinu.

Ukazavši da Rusija koristi hranu i energente kao oružje, Žofre je rekao da Zapadni Balkan deli iste probleme kao i članice EU i da Unija računa na zemlje regiona.

„Jednoglasno smo usvojili šest paketa sankcija Rusiji iako je to delom bilo na uštrb gradjana EU, ali to činimo da bismo obezbedili mir, prosperitet i bezbednost na evropskom kontinentu. Želimo da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže u tome, uključujući Srbiju. Želimo da u medjunarodnim forumima zajedno osudimo rusku agresiju na Ukrajinu“, rekao je Žofre.

O predlogu za formiranje Evropske političke zajednice, Žofre je istakao da „svi razumeju da to nije zamena za članstvo u EU“ i da se time želi jačanje veza, produbljivanje razumevanja, posebno po pitanju spoljne i bezbednosne politike.

Direktorka organizacije Global Fokus Oana Popesku Zamfir oceila je da je ideja Evropske političke zajednice dobra ako će dovesti do novog angažovanja EU i ako se prizna da postoje izazovi u bezbednosnoj i spoljnoj politici koji ne mogu da čekaju na potpuno približavanje Uniji.

„Ali ako to ubije širi proces proširenja, to će dodatno da podrije uticaj i kapacitete EU da inspiriše zemlje u regionu da se pridruže EU“, ocenila je Zamfir.

Ona je dodala da Zapadni Balkan iz Evrope, „zajednice vrednosti koja ne postupa u skladu s tim vrednostima“, dobija poruku da se njeni gradjani tretiraju kao gradjani drugog reda, da sve zapadne sile imaju sopstveni interes i da se neće boriti za njih ako bude bilo potrebe. Zbog toga, dodala je, ne žele da se „klade na jednog konja koji sve više šepa“.

„Zašto onda ne bismo iskoristili sve mogućnosti koje postoje, pa ćemo videti ako se okolnosti promene možda ćemo se prilagoditi. To je posebno tačno kada postoji rat. To je nažalost potpuno racionalno ponašanje i mislim da će se nastaviti“, rekla je Zamfir.

Bivši ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov ocenio je da EU u ovom trenutku kompromituje sopstvene principe i na taj način podriva sopstvenu meku moć.

„EU bi sama bila u boljem položaju kada bi se držala svojih principa i kada bi mogla da se odupre iskušenju proglašenja kratkih i brzih pobeda samo da bi mogla da proglasi neku pobedu“, rekao je Dimitrov.

Prema njegovom mišljenju, ministrima zemalja Zapadnog Balkana treba dati mogućnost da učestvuju u raspravama sa šefovima diplomatija iz članica EU.

„Nije fer da EU očekuje da se zemlje regiona usklade s njenom politikom ako nisu deo te debate“, ocenio je Dimitrov.

Predsednik Bečkog ekonomskog instituta Hanes Svoboda izjavio je da su zemlje Zapadnog Balkana veoma različite i da mnoge, uključujući Srbiju, gledaju više u prošlost nego u budućnost.

Ocenivši da je bila greška što nije bilo nagrade kada je Severna Makedonija promenila način razmišljanja i počela da gleda u budućnost, Svoboda je rekao da i francuski predlog za rešavanje spora izmedju Skoplja i Sofije podržava gledanje u prošlost i da je nepravedan prema Severnoj Makedoniji.

Svoboda je rekao da Evropa treba da se udalji od Rusije po pitanju energije, ali da ne treba raskinuti sve veze s Rusijom i ruskim narodom, jer će kakav god ishod rata bio „ostati konfliktna situacija“.

„Treba jasno da se kaže da je ovo politika protiv (predsednika Rusije Vladimira) Putina i ljudi oko njega i ljudi koji se bore u ratu, a ne protiv naroda i Rusije kao takve“, rekao je Svoboda.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.