„BiH je dospela u glib iz kog teško može da se izvuče“

Tvrdnja da bi BiH funkcionisala da je tretirana kao državna zajednica triju konstitutivnih naroda ni na koji način ne izlazi iz okvira Dejtona, jer je suština tog sporazuma da je ključna vlast na entitetima i trima konstitutivnim narodima, poručuje predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

U prilog ovoj tezi Dodik u izjavi za Sputnjik podseća da je Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma predviđeno da su sva ovlašćenja na entitetima, kao i da pre bilo kakvih izmena Ustava mora da se donese sporazum strana, a to su opet dva entiteta.

„Međutim, oni koji su bili dužni da paze i bdiju nad Dejtonskim sporazumom su ga skrnavili, najviše visoki predstavnik, služeći se manipulacijama u kojima se nalazila pretnja smenjivanjem i kažnjavanjem što ne spada u demokratiju, a to je doprinelo tome da Bosna danas izgleda više kao surogat nego kao ozbiljna tvorevina“, navodi ovaj lider.

Da je BiH građena na temeljima Dejtona, kao državna zajednica dvaju entiteta i triju konstitutivnih naroda danas bi, smatra Dodik, bila uspešnija.

„Ovako, visoki predstavnik i deo međunarodne zajednice svih ovih godina su bukvalno atakovali na Ustav i dejtonske vrednosti i uništili u temelju poverenje u mogućnost da se izgradi BiH jer je ukinut bazični konsenzus oko Dejtonskog sporazuma koji smo imali“, navodi predsedavajući Predsedništva BiH.

On ne prvi put skreće pažnju da stanje na terenu u BiH potpuno odudara od onoga što je dogovoreno u Dejtonu, a da oni koji su krivi za to bahato kažu da je problem taj sporazum.

„Problem su oni koji su ga urušili i koji nikad nisu hteli da ga sprovedu i problem su oni koji uporno pokušavaju da nametnu BiH neoliberalni koncept u kom ne postoje narodi već samo građani, a pošto su Bošnjaci većinski narod, onda bi to značilo da vlast pripada njima. Sve je to doprinelo da BiH dospe u glib iz kog teško može da se izvuče“, kaže Milorad Dodik.

U prilog ovom zaključku Dodik navodi pritužbe Hrvata koji su nezadovoljni svojom pozicijom majorizacije od strane Bošnjaka u Federaciji i na nivou kantona.

Uzurpacija i centralizacija mnogih funkcija kojima je oduzeto pravo Hrvatima da participiraju u donošenju odluka doveli su do nepoverenja Hrvata prema načinu organizovanja Federacije, pa se, podseća Dodik, sve češće čuju zahtevi za formiranje hrvatskog entiteta.

„Ovo govorim samo da bih potkrepio činjenicu da je u BiH danas daleko više problema nego ranije i da se nasilje međunarodne zajednice pokazalo kao kontraproduktivno. Oni prave neku iluzornu tvorevinu u kojoj jeste uspostavljen mir — jer narodi ovde ne žele da ratuju — ali to svakako još uvek ne znači da ovde vlada zadovoljstvo postojećim konceptom“, konstatuje naš sagovornik.

Pokušali su, kaže, da Bosni i Hercegovini nametnu neoliberalni pristup uređenju države u skladu sa teorijama Fransisa Fukujame o „kraju istorije“ i na globalizaciji.

„Rezultat je da BiH više liči na eksperiment tih međunarodnih krugova koji su želeli da vide dokle mogu ovde da idu sa političkim nasiljem i kako mogu da podjarme narode vršeći to nasilje. Sad se vidi da BiH toliko godina posle rata nije došla nigde“, ističe na kraju Dodik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike