Dan nezavisnosti Crne Gore: Istorijski podvig ili simbol NATO okupacije

Na dan kada Crna Gora obilježava 13 godina od referenduma o nezavisnosti zemlja ostaje podeljena, pa dok za jedne napuštanje zajednice sa Srbijom predstavlja „istorijski podvig“, za druge je projekat nastao na prevaran način i simbol NATO okupacije.

Vlasti Crne Gore su iskoristile i ovaj jubilej da građanima poruče kako žive u zemlji koju najbliže opisuju superlativi. U čestitki povodom Dana nezavisnosti 21. maja predsednik Milo Đukanović je ocenio da je „vreme potvrdilo kakav je istorijski podvig napravila naša generacija“.

„Postala je važan faktor regionalne stabilnosti, uvažena članica NATO alijanse, na pragu članstva u EU. Država koja je regionalni lider u razvoju ekonomije“, kazao je Đukanović. Slične ocene izneli su i premijer i predsednik Skupštine Crne Gore, Duško Marković i Ivan Brajović.

Ako se ostavi po strani utisak da za crnogorske prvake prvo ide članstvo u NATO, pa zatim deset praznih mesta i samohvala vladajuće elite, proslava Dana nezavisnosti jasno svedoči o podeljenosti crnogorskog društva. U novoj opštini Tuzi na glavni državni praznik, pored crnogorskih, prvi put se ravnopravno ističu i albanske nacionalne zastave. Dok vlasti na to žmure, istovremeno kao poslednji korak u zaokruživanju crnogorskog identiteta na sva zvona najavljuju otimačinu imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Sve to je zvanično saopštenjem podržala i Bošnjačka stranka kao dio vlasti, pa se otkriva da su u Crnoj Gori nakon 13 godina nezavisnosti latentno svi protiv svih, te da je protokom vremena sve manje onih kojima Crna Gora kao državna kuća istinski leži na srcu.

U tom smislu, utisak je da svaki od naroda i nacionalnih manjina ima neke svoje posebne račune, te da su prijateljstvo i iskrenost poslednje što se može videti u njihovim međusobnim odnosima.

Sociolog Ilija Malović kao osnovni problem koji mnogi zloupotrebljavaju vidi da se i nakon 13 godina u većinskom pravoslavnom biću Crne Gore sa nesmanjenim intenzitetom diskutuje o opravdanosti razbijanja državne zajednice sa Srbijom.

„Sa jedne strane, vladajući društveni sloj današnju Crnu Goru prikazuje kao konstrukciju nastalu voljom velike većine građana, kao istorijsku nužnost i civilizacijsku težnju. Sa druge strane, ista ta država je u analizi nekih drugih monopolistički nametnut projekat, koji služi za zaštitu interesa vladajuće društvene grupe, nastao na prevaran način na pokradenom referendumu. Ovakva država za njene kritičare simbolizuje NATO okupaciju, ekonomsko i duhovno propadanje crnogorskog naroda“, kaže Malović za Sputnjik.

Među zastupnicima prve argumentacije, kako dodaje, izdvajaju se dve dominantne grupe:

„One koje mogu da kažu da su razbijanjem državne zajednice SCG postigli svoj cilj. Ovde pre svega mislim na pripadnike vladajuće društvene elite, ekonomske, političke i kulturne. To su pripadnici samog vrha vladajuće partije, ekonomski i politički uvezani u zatvorenu društvenu grupu, kojoj ostatak stanovništva nema prilaz. Izdvajanjem Crne Gore ova grupa dobija siguran politički azil i ekonomski okvir za bogaćenje, porodično umrežavanje, kao i mogućnost da na neodređeno vreme odloži novu i pošteniju raspodelu društvenog bogatstva. Današnja Crna Gora je njihov projekat, njihova država, svaki njen segment radi za njih, oni su u njoj sve bogatiji i moćniji. Ova zajednica milionera najviše kliče državi, oni i finansiraju sva slavlja koja se dešavaju povodom 21. maja“, objašnjava Malović.

Druga društvena grupa koja ima razlog za slavlje, prema mišljenju sagovornika „Sputnjika“, jesu „crnogorski ekstremisti okupljeni oko nekoliko kriptofašističkih udruženja“.

„Ova udruženja okupljaju ljude koji su potpuno gluvi za argumente koji osporavaju racionalnost i ekonomsku opravdanost razbijanja SCG. Većina crnogorskih šovinista kao jedini kriterijum društvenog progresa uzima stepen udaljenosti Srba i Crnogoraca i stepen udaljenosti država Srbije i Crne Gore. Spremni su da se zadovolje samo formalnom nezavisnošću, koja se ogleda u otvorenom prostoru za širenje istorijskog revizionizma, mržnje i podela. Napadi na Mitropoliju, ćirilicu, istorijsko nasleđe petrovićevske Crne Gore njihova je glavna opsesija. Oni su neophodni ekonomskoj eliti, pošto joj obezbeđuju idejno opravdanje i utemeljenje, dok elita, zauzvrat, ove montenegrinske fanatike proizvodi u vrhunski autoritet u oblasti kulture i nauke. Oni organizuju svaku od proslava jubileja nezavisnosti“, kaže Malović.

Međutim, kada se objektivno sagledaju ekonomski, društveni i politički pokazatelji stanja crnogorskog društva, ovaj sociolog smatra da ipak nema previše mesta za euforična slavlja.

„Nezavisnost je pre svega odložila toliko potrebnu promjenu vlasti, a sa njom i promenu neoliberalnog modela ekonomije. Ovaj model je doveo do kulturnog i socijalnog propadanja crnogorske radničke klase, sve do nivoa gde se može govoriti o društvenoj segregaciji. Male plate, hronična nezaposlenost, rad na crno, potpuna izdvojenost iz šireg ekonomskog sistema. Ogroman broj građana je trajno zavisan od socijalne pomoći, kredita, državne i partijske milostinje. Državni dug je povećan šest puta u odnosu na 2006. godinu, a Vlada se dalje zadužuje da bi finansirala svoj klijentistički sistem vladanja“, napominje Malović.

U tom smislu, on dodaje da posebno nemaju šta da slave obični građani koji su glasali za nezavisnost verujući da glasaju za demokratsko, otvoreno i prosperitetno društvo.

„Umesto nezavisne dobili su privatnu državu, umesto ekonomske šanse monopolni kapitalizam pod kontrolom tajkuna bliskih vlasti, a umesto stabilnosti obračun kriminalnih klanova. Na mestu očekivane otvorenosti na sceni su provincijalizam i etnofanatizam, a umesto napretka, crnogorsko društvo je u samom evropskom vrhu po negativnom prirodnom priraštaju, broju iseljenika i procentu samoubistava“, jasan je Malović.

Analitičar i publicista Ratimir Vujačić, slušajući hvalospjeve vladajuće elite povodom trinaestogodišnjice nezavisnosti Crne Gore, kaže da ga retorika crnogorskih vlastodržaca u tom smislu najviše asocira na Gebelsov savet — „kad lažeš, laži krupno“.

On se naročito osvrnuo na čestitku koju je povodom 21. maja građanima uputio predsednik države.

„Vidimo Đukanovića gde pozira pored zastave u skupom odelu i dubokim mislima. Kao da se pita da li je ovo zaista istina ili mi se priviđa. A priviđa mu se gotovo sve, uključujući i mnoge bitne stvari: i ’slavna hiljadugodišnja tradicija‘, i ’demokratija‘, i ’obnova državnog i nacionalnog imena‘. Najsmešniji je ipak kada umuje o ’novim tehnologijama, u vremenu četvrte industrijske revolucije‘. Nema toga u šta se ne razume, poput nekog ’mudraca‘ koji redovno prati RTCG, a kad se poziva na dobrobit ’današnjih generacija i onih koje dolaze‘, onda zaista prestaje da bude smešno, jer je istina upravo suprotna. I naravno, ne ide bez komičnih detalja, kad u kratkoj izjavi uspe sam sebe da demantuje. Naime, nije mogao da izdrži a da se osvrne na ’retrogradno nasleđe‘ koje nam je ostavila ’slavna hiljadugodišnja tradicija‘“, ironično zaključuje Vujačić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.