Dogovor o EU budžetu određuje i visinu IPA za Zapadni Balk

BRISEL – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio da su svi ”elementi” na stolu za postizanje dogovora o narednom sedmogodišnjem budžetu EU, a od njegove visine i raspodele sredstava zavisiće i realizacija najavljenog povećanja sredstava za pretpristupne fondove.

Dolazeći na vanredni samit EU posvećen budžetu za period 2021-2027, Mišel je ocenio da je uvek najteža finalizacija dogovora.

„Postoje mnogi interesi, različiti prioriteti i zabrinutosti, i to je sve legalno. Ubeđen sam da je na stolu sve što će nam omogućiti da dođemo do dogovora u narednim satima ili danima”, rekao je Mišel.

Lideri zemalja čalanica EU na vanrednom sastanku u Briselu pokušaće da dođu do konsezusa o visini budućeg budžeta Unije, tj. o doprinosu koji svaka članica treba da uplati u zajedničku kasu.

S druge strane, potrebno je postići i dogovor o raspodeli zajedničkog novca po sektorima.

Od ova dva elementa zavisiće i koliki će biti fond EU za podršku zemljma u procesu pristupanja.

Evropska komisija je predstavljaujći svoj nacrt budžeta za period 2021-2027. najavila značajno povećanje sredstava za Zapadni Balkan, tako da bi povećanje IPA fondova u odnosu na prethoni budžetski period trebalo da iznosi 13 procenata.

„Pojačali smo sredstva iz budžeta namenjena generalno za oblast spoljnih poslova i susedstva. To znači da je značajno povećana stavka pretpristupne pomoći. S tim novcem približićemo kandidate sa zapadnog Balkna EU”, poručio je nekadašnji komesar za budžet Ginter Otinger.

U svom predlogu budžeta do 2027. godine Evropska komisija nije predvidela i novac namenjen za ”potencijalno novu članicu”, ali je navela da u slučaju da dođe do ulaska neke države u EU postoje instrumenti finansiranja predviđeni ugovorom Unije.

Među liderima EU 27 postoje razlike u prioritetima za izdvajanja iz EU budžeta.

Zemlje centralne i istočne Evrope zalažu se da najviše novca ode na tzv. razvojne fondove koji su namenjeni ”hvatanju koraka” s razvijenijim privredama.

Dobar deo zemlja članica zalaže se za povećanje fondova u oblasti poljoprivrede.

Institicije EU na čelu s Komisijom i parlamentom zalažu se za odvajanje najvećeg dela budžeta za zaštitu klime, digitalizaciju i geostrateško jačanje uloge Unije u svetu, što podrazumeva i politiku proširenja.

Zemlje članice, u okviru debate o budžetu, razgovaraće i o mogućnosti ”prelivanja” novca iz jednog fonda u drugi ”po potrebi”, kao i o suspenziji fondova za one zemlje koje krše evropske principe vladavine prava.

Budžet EU za 2021-2027 biće prihvaćen tek kada se nakon postiguntog konsezusaa među zemljam članicama sa postignutim dogovorm saglasi i Evropski parlament.

U Briselu ocenjuju da je to proces koji bi lako mogao da uđe i u drugu polovinu 2020. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.