DW: Grčka pokazuje svoje drugo lice

ATINA – Pre pet godina Grci su pomagali izbeglicama, a danas bi ih najradije oterali, ocenjuje danas Dojče vele.

Na grčko-turskoj granici snage bezbednosti koriste suzavac protiv izbeglica i migranata koji pokušavaju da dođu u Evropu.

Noću patroliraju „građanske straže“ u potrazi za pridošlicama koje su možda ušle u zemlju.

Na ostrvu Lezbos stanovnici pokušavaju da odgurnu izbegličke brodove od obale, a nedaleko od zloglasnog izbegličkog kampa Morija desničarske grupe šikaniraju i uznemiravaju pripadnike humanitarnih i organizacija za pomoć izbeglicama, navodi u tekstu urednik DW-redakcije na grčkom Spiros Moskovu.

On ukazuje da, pet godina nakon prve velike izbegličke krize, Grčka pokazuje svoje drugo, nehumano lice i dodaje da su, izgleda, prošli dani čuvenog pekara sa Kosa koji je delio hleb izbeglicama i za to bio nagrađen Evropskom nagradom za doprinos civilnom društvu.

Odgovornost za takav razvoj situacije snosi konzervativna vlada, inače tako modernog premijera Kirjakosa Micotakisa, koji je od samog početka želeo da zauzme oštriji kurs u izbegličkoj krizi, ocenjuje DW.

U tekstu se navodi da je portparol grčke vlade Stelios Pecas, nakon događaja na grčko-turskoj granici, rekao da je Grčka izložena „asimetričnoj pretnji“.

Tom namerno odabranom vojnom terminologijom preko noći je okrenut novi list – izbeglički problem u Grčkoj postao je problem bezbednosti. U skladu s tim, promenilo se i raspoloženje, ocenjuje DW.

Autor teksta navodi da se, pet godina nakon prvog talasa izbeglica 2015, mora reći da Grčka teško može da odgovori izazovu od otprilike 110.000 izbeglica, koliko u proseku svakoga dana boravi u toj zemlji. I to uprkos prvobitno pozitivnom stavu širokih slojeva stanovništva i stotinama miliona evra koji su pristigli iz Brisela.

Na sumnje da su sredstva EU bila proneverena niko nije reagovao, niti je pokrenuta istraga, a nije bilo ni široke rasprave o mogućoj integraciji izbeglica u grčko društvo. Vlade u Atini, bez obzira koje političke boje i orijentacije bile, stalno su ignorisale žalbe sa izbegličkih ostrva, Lezbosa, Kosa ili Samosa.

Izbeglički kamp Morija na Lezbosu pretvorio se u gomilu očajnih ljudi, a takva situacija je najplodniji rasadnik rasizma i to sada izlazi na videlo, ocenjuje se u tekstu.

„Svi bi trebalo da odu“, kaže jedan čovek sa Lezbosa.

„Trebalo bi da se vrate u svoje zemlje i dođu nekad kasnije, kao turisti, kad se situacija popravi. Tek tada će kod nas da budu dobrodošli“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.