Igmanska inicijativa predlaže međunarodnu konferencije o BiH
PODGORICA 14. decembra (Tanjug) – Stotinjak novinara,aktivnih i bivših političaria predstavnika nevladinih organizacija, stvaraoca…iz četiri države regiona potpisali su danas zajedničku izjavu Igmanske inicijative u kojoj od aktuelinih vlasti Srbije i Hrvatske, kao susednih zemalja i potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, traže da, kako navode, počnu konstruktivno da se ponašaju prema BiH i prestanu da njene delove tretiraju kao svoje protektorate.
Potpisnici, njih 126, predlažu održavanje međunarodne konferencije o BiH na kojoj bi učestvovale države svedoci potpisivanja Sporazuma, EU, BiH, Crna Gora, Hrvatska i Srbija kao potpisnice, kao i članice Veća za implementaciju mira, kako bi se, kako se navodi, stvorili uslovi za izgradnju trajnog mira, funkcionalne i prosperitetne države, uz poseban angažman SAD-a kao tvorca Vašingtonskog mirovnog sporazuma i Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Potpisnici ohrabruju političke aktere BiH, OHR i Veće za implementaciju mira da stvore uslove za ustavne promene u BiH, kako bi BiH postala funkcionalna država i uzoran „građanski servis“ svih ljudi koji u njoj žive.
Izjavu su potpisalali između ostalih Aleksandar Popov, Budimir Lončar, Brao Lukovac, Danica Vučenić, Dejan Jović, Dinko Gruhonjić, Milan Antonijević, Milorad Pupovac, Predrag Koraksić, Dragan Markovina, Eugen Jakovčić, Gordana Suša, Ivo Visković, Jelica Minić, Josip Pejaković, Svetislav Basara, Bijana Srbjanović, Branka Mihajlović, Josip Pejaković, Blagota Eraković, Branislav Čanak, Rifat Rastoder, Rade Radovanović, Rade Veljanovski, Senad Hadžifejzović, Sonja Biserko, Zlatko Dizdarevih….
Potpisnik izjave je kopredsednik za Crnu Goru Branislav Radulović.
Izjava je usvojena na danas održanoj konfrenciji na temu „Bosna i Hercegovina i region četvrt veka nakon Dejtona“.
„Umesto deklarativnih izraza poštovanja teritorijalnog integriteta tražimo od Srbije i Hrvatske da u praksi pokažu poštovanje bosanskohercegovačke države i njenih institucija..“, navodi se u izjavi.
Smatraju da, kako navode, kompromiserska priroda Sporazuma i njegovih rešenja nije osigurala neophodne preduslove za napredak BiH kao celovite, funkcionalne, građanske, socijalne, sekularne države, društva vladavine prava, koje će omogućiti svim njenim građanima jednakost, uz poštovanje njihovih etničkih i verskih posebnosti.
Pozvali su NVO-a, udruženja i asocijacija da se punom snagom angažuju na jačanju komponenti modernog evropskog društva i ukazuju na, kako navode, obavezu državnih institucija da takav angažman podržavaju.
Pozvali su i institucije međunarodne zajednice i njene najuticajnije članice da preduzmu zajedničke, ili barem koordinirane, akcije kako bi se otklonile prepreke uspešnog funkcionisanja BiH kao države i ubrzao njen napredak u integracionim procesima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.