Index: Dan sećanja na Vukovar problematičan kao praznik

ZAGREB – Odluka Andreja Plenkovića da se pred predsedničke i unutarstranačke izbore potvrdi kao desničar i još malo „vukovarizira“ stvarnost proglašavanjem 18. novembra državnim praznikom – Danom sećanja na Vukovar – nije opšteprihvaćen u Hrvatskoj, ni među Vukoarčanima.

Portal Index navodi primer nezavisnog poslanika u hrvatskom parlamentu, Bojana Glavaševića, sina Siniše Glavaševića, reportera vukovarskog radija ubijenog nakon, kako navode, „pada grada“, koji smatra da to zaista nije u redu i to iz više razloga.

„S jedne strane, mislim da je vrlo problematično jer se koncept praznika zasniva na proslavi nečega, a obeležavanje 18. novembra na taj način mi je kao da slavim što su mi oca odveli i ubili. Otvara se i druga dimenzija, kako je neko već komentarisao, moglo bi se interpretirati da Srbi u Vukovaru slave oslobođenje grada. Mislim da je ideja uspostavljanje 18. novembra kao državnog praznika strašno problematična“, kaže Glavašević.

Ako se već na popis državnih praznika želi uvrstiti dan posvećen Vukovaru, Glavašević, piše Index, ima konkretan predlog:

„To bi trebalo da bude dan kada je Vukovar mirno reintegrisan u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske, ali diplomatija je mnogo manje seksi od militarističkog turbofolka. Zapravo, to je u ustoriji bila jedina uspešno okončana mirovna misija Ujedinjenih nacija. To je istorijski uspeh, ali akteri Erdutskog sporazuma i sam sporazum često padaju u zaborav“, kaže Glavašević.

Primetio je da Hvati ne znaju šta je to što bi više od toga trebalo da bude prazik, jer bi se, kako kaže, na taj način otvorio prostor da se nešto obeležava zajedno, „da se u duhu nastanka Evropske unije sa dojučerašnjim neprijateljem traži novi početak, zajednički osnov za dalje.

„Ali to nije moguće, nije seksi“, kaže Glavašević.

Smatra da treba razlikovati stvari koje za Vukovar stvarno treba napraviti od političke simbolike.

„Ovo s državnim praznikom i mestom posebnog pijeteta je pre svega simbolika, ali ima praktičnu dimenziju u tome što je Plenkovićeva najžešća opozicija upravo u Vukovaru. Iz meni potpuno neshvatljivih razloga on ima nekakav strah od Penave. Bar tako meni deluje, možda ga nema, ali se tako čini“, istakao je Glavašević.

Kao drugo navodi da se obično zna reći da ništa nije napravljeno za Vukovar, ali to, ističe, nije istina.

„Ogromni, ogromni novac je do sada upucan u Vukovar, ogromne poreske olakšice, podsticaji. A Vukovar i dalje stagnira, ljudi i dalje odlaze i dalje je loše mesto za život“, kaže Glavašević i ističe da to znači da bi neko možda trebalo da razmisliti o tome da nije u pitanju novac, već da ljudi odlaze zbog nečeg drugog.

Ukazao je da će i to zbog čega odlaze biti loše rešeno ako ovo 18. novembar postane praznik, kaže Glavašević.

Upitan zašto ljudi, prema njegovu mišljenju, napuštaju Vukovar, Glavašević je primetio da ako ljudi, kako je rekao, odlaze iz Hrvatske, pogotovo će odlaziti iz Vukovara.

„Ako su odnosi između manjina i većine loši u Hrvatskoj, u Vukovaru će biti pogotovo loši. Getoizacija Vukovara i zaključavanje u trenutku traume nije dobro, to samo sprečava da se ona preraste i nastavi dalje, što je ogroman problem“, naveo je Glavašević.

Književnica Ivana Bodrožić iz Vukovara veruje da su u Vukovaru važnije, kako kaže, neke druge stvari nego Dan sećanja na način koji samo stavlja naglasak na tragediju.

„Ljudi koji tamo žive celu godinu, pogotovo mladi ljudi, ne bi trebalo da budu određeni prošlošću, pogotovo ne sa ponovnim prizivanjem tragedije koja se dogodila i neprestanim ulaganjem u Vukovar, kao grad spomenik jer mislim da niko normalan ne želi da živi u muzeju ili spomeniku. Ako se hoće pomoći Vukovaru, to bi trebalo napraviti na druge načine, a ovo služi samo u svrhu predizborne kampanje“, navela je Bodrožićza Index.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.