Izvestioci SE o Zakonu o slobodi veroispovesti

PODGORICA – Bitan deo Nacrta postmonitoring izvestaja Saveta Evrope (SE) je i već usvojeni Zakon o slobodi veroispvesti u Crnoj Gori u kojem izvestioci kažu da tokom monitoringa nisu dobili neka objašnjenja ni odgovore, kao i da nisu razumeli zašto je potreban prenos vlasništva crkvene imovine, ako on ne utiče na njeno korišćenje.

Izvestioci SE konstatuju da im je predstavljen tadašnji nacrt tog zakona s ciljem jačanja crnogorske autokefalne crkvi i ističu da su vlasti uveravale Venecijansku komisiju da prenos imovine neće uticati na upotrebu imovine koju koristi verska zajednica, već bi se ove odredbe primenjivale samo na kulturno nasleđe.

Iz SE ističu da nisu dobili jasno objašnjenje koncepta „kulturno nasleđe“ koji su vlasti koristile da opravdaju mogući povraćaj imovine od Srpske pravoslavne crkve, tokom njihovih razgovora o tom pitanju sa predstavnicima Venecijanske komisije.

„Koliko daleko ide ovaj koncept, jer nije sigurno da li svaka crkva ili svaki manastir, sami po sebi, mogu biti kvalifikovani kao ‘kulturna baština’. Do sada nismo dobili odgovor. Isto tako, nismo jasno razumeli zašto je potreban prenos vlasništva, ako prenos u principu ne utiče na korišćenje ove imovine od strane verskih zajednica, kako su crnogorske vlasti uveravale Venecijansku komisiju“, navodi se u dokumentu u koji su podgoričke Vijesti imale uvid.

Izvestioci SE ističu da su čuli i zanimljiv stav – s obzirom na to da je većina odredaba ovog nacrta zakona ocenjena pozitivnim od Venecijanske komisije, ako one koje se odnose na vlasništvo i dalje budu doživljavane kao kontroverzne, rešenje bi bilo da se nacrt zakona podeli na dva odvojena teksta, kako se ne bi odlagalo poštovanje odredaba koje se odnose na status veroispovesti.

Međutim, ističe se u izveštaju, to se nije desilo jer je crnogorska vlada poslala jedinstven tekst zakona, koji je Skupština kao takav i usvojila krajem prošle godine.

Kao razlog za zabrinutost navedeno je stanje u medijima u crnoj Gori, upozorava se u preliminarnom posmonitoring izveštaju.

„Nasilje i pretnje upućene novinarima dugogodišnji su razlog za zabrinutost u Crnoj Gori. Još jedna zabrinjavajuća stvar je činjenica da su se te pojave razvile u kontekstu koji bi se mogao kvalifikovati kao nekažnjivost“, upozorava se.

Što se tiče dostavljanja dokumenata iz VDT-a Komisiji za istrage napada na novinare u slučaju novinarke Vijesti Olivere Lakić, eksperti SE ističu da im je rečeno da je VDT čekalo devet meseci pre nego što je „odgovorio na ponovljene zahteve Komisije, što je bio presedan vredan osude“.

„U državi u kojoj ‘korupcija prevladava u mnogim oblastima i to je i dalje razlog za zabrinutost’, kao što je navela Evropska komisija, a gde se sudstvo doživljava kao podložno političkom uticaju, sloboda medija je od suštinskog značaja za unapređenje transparentnosti“, navodi se u izveštaju.

Stoga, dodaje se, ograničeni napredak koji se vidi u istragama napada na novinare ili podrška vlade Komisiji za praćenje napada na novinare ne neutrališu veoma negativne trendove koji su još uvijek na aktuelni kada su u pitanju bezbednost novinara, nezavisnost RTCG-a i AEM-a ili pretnje na planu pristupa informacijama.

„Ovo su tri ključna pitanja koja su od nemerljivog značaja ukoliko crnogorske vlasti žele da podignu nivo ispunjavanja svojih dužnosti i obaveza prema SE“, upozoravaju izvestioci, prenele su Vijesti.

U izveštaju se Crnoj Gori zamera na načinu izbora Vesne Medenice po treći put za sudiju Ustavnog suda, ali i još pet predsednika osnovnih sudova

U preliminarnom dokumentu navodi se da su izvestioci poslednji put Crnu Goru posetili 2017, a da su predsednički izbori održani u aprilu 2018. godine.

Navode i da je tokom i nakon njihove posete rad Skupštine bojkotovao deo opozicije, da se desila afera “Koverat“, izašao novi, kritički obojen izveštaj Evropske komisije…

U delu koji se tiče izbora, u dokumentu stoji da pobeda na predsedničkim izborima Mila Đukanovića čini “jednim od lidera sa najdužim stažom u Evropi od pada komunizma”, ali i da je on uživao “institucionalnu prednost učvršćivanu tokom višedecenijske vlasti njegove partije”.

Izvestioci su pažnju posvetili i aferi “Koverat”, koja se odnosi na snimak na kojem se vidi kako Duško Knežević tadašnjem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću daje gotovo 100.000 evra, namenjenih za izbornu kampanju Demokratske partije socijalista.

Predstavnici SE smatraju da je afera “možda doprinela” tome da DPS izgubi vlast u Opštini Tuzi, ali napominju i da u Skupštini “nije formiran anketni odbor za ispitivanje ovog slučaja”.

“Čini se da Agencija za sprečavanje korupcije ima ograničene rezultate u skoro svim poljima svojih aktivnosti, osim kada je u pitanju nespojivost funkcija i sukob interesa”, poručuju iz SE.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.