Poslednja poruka EU Balkanu: Ne nadajte se uludo!

Odluka kojom se početak pregovora sa Makedonijom i Albanijom odlaže za godinu dana, uprkos ustupcima koje je Skoplje učinilo potpisavši sporazum sa Grčkom, poruka je EU balkanskim zemljama da Unija nema kapaciteta za dalje širenje.

Taman kada se pomisli da će balkanske zemlje, pošto su pristale na nove ustupke, dospeti makar u predvorje predvorja za prijem u EU, visoki činovnici ove organizacije ispostave nove uslove.

Makedonija, i pored toga što je pristala na promenu imena sporazumom Zaev—Cipras, izgleda da nije uspela da napravi iskorak ka EU jer su ministri za evropske poslove članica Unije doneli odluku da pregovori sa tom zemljom, kao i sa Albanijom, počnu naredne godine, ali uz određene uslove.

Evropski ministri vodili su, prema priznanju nemačkog ministra Mihaela Rota, tešku debatu, jer su ministri Francuske i Holandije bili skeptični prema dvema balkanskim državama. Na kraju, luksemburški ministar Žan Aselborn izdejstvovao je kompromis — pregovori o pristupanju mogu da počnu u junu naredne godine, posle evropskih izbora, ali samo ako obe zemlje budu napredovale u reformama koje Unija zahteva, posebno Albanija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Uslovno otvaranje pregovora u junu 2019. ipak je za Makedoniju značajan pomak, smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) Dragan Đukanović, jer se ta zemlja punih trinaest godina nije pomerila na evropskom putu.

„Što se tiče Albanije, moglo se očekivati da ona ne dobije ni uslovno otvaranje zbog borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali ipak je nađena neka vrsta kompromisa, pa su obe zemlje stavljene u isti set“, kaže on.

Vrh EU prema balkanskim zemljama nastoji da nastupa u duhu izreke „i jare i pare“, objašnjava politički analitičar Dragomir Anđelković.

„S jedne strane, nastoje da zadovolje članice EU koje su protiv širenja, te odlažu proces pregovora sa novim kandidatima, a s druge strane, iz geopolitičkih razloga, možda manje evropskih ali više evroatlantskih, nastoje da ohrabre niz balkanskih zemalja da postupaju na način koji je u skladu sa željama vodećih evroatlantskih krugova i NATO-a. Tako se i Makedoniji i Albaniji stavlja u izgled da će dobiti ono što njihova politička elita želi — početak pregovora u nekom momentu. To se koristi kao jedna vrsta šargarepe, prilično apstraktne nagrade za nešto što sada treba da urade, ali opet, taj momenat se odlaže kako evropske zemlje koje su protiv proširenja ne bi bile pogođene“, objašnjava Anđelković.

Dok se od balkanskih zemalja na evropskom putu traži niz ustupaka i dok se političke elite balkanskih zemalja guraju ka EU, pitanje je da li će im vrata Unije biti otvorena kada tamo stignu, zaključuje Anđelković.

Poruka EU balkanskim zemljama sa ministarskog sastanka je, prema rečima profesora beogradskog FPN Slobodana Samardžića, da se Unija neće dalje širiti jer za to nema kapaciteta.

„To stalno odlaganje, stalno uslovljavanje i stalno pomeranje tih datuma, zapravo je kupovina vremena sa njihove tačke gledišta. Oni imaju politiku proširenja, koja je od nekadašnjeg pristupa koji je imao cilj da EU primi jednu ili više država, sada je cilj da zemlje Zapadnog Balkana koje su negde u toj orbiti proširenja, drže pod političkom kontrolom do daljnjeg. Znači, EU ne može da ih primi u neko dogledno vreme, makar one ispunile sve uslove, ali se istovremeno boje da u međuvremenu neka od zemalja ne počne ozbiljnije i uže da sarađuje sa njihovim konkurentima — Rusijom, Turskom, Kinom…“, kaže Samardžić.

Takva politika EU tiče se svih balkanskih zemalja koje imaju ambiciju da jednog dana postanu članice EU — kako Makedonije i Albanije, tako i Srbije, Crne Gore i BiH, dodaje on.

„Pošto je Makedonija napravila ustupak koji se tiče tih uslova, to je sporazum sa Grčkom u pogledu imena, oni (EU) su sada na potezu i sada su Makedonci, odnosno onaj deo Makedonije koji je prihvatio tu vrstu nagodbe, mislio da će biti nagrađen, a oni kažu ne — još godinu dana, pa opet pod uslovom tim i tim. Oni ni ne znaju kako će se stvar u Makedoniji završiti, a i da se završi brzo, oni sami nisu spremni na neke ozbiljnije korake. To je, prosto, kupovanje vremena da bi zemlje ostale u kondiciji za prijem jednog lepog dana, ali dotle se ništa bitno neće dogoditi“, zaključuje Samardžić.

Iako odluku evropskih ministara za evropske poslove treba da potvrde evropski ministri spoljnih poslova na posebnom samitu, malo je verovatno da će ona biti izmenjena ili odbačena.

EU trenutno nije u mogućnosti da se širi, a tome se protivi i nekoliko moćnih starih članica, te tako mogućnost za uslovljavanje balkanskih država postaje čak i veća i ozbiljnija. Pre se može očekivati da se na evropskom putu balkanskih država nađu još oštriji uslovi i još više zahteva za ustupcima nego što se može očekivati da će uslovi biti ublaženi.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com