najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Situacija u Makedoniji se ne pomera sa mrtve tačke

Uprkos najavama da bi Makedonija konačno, četiri i po meseca nakon vanrednih parlamentarnih izbora, mogla dobiti predsednika parlamenta, a potom i novu vladu, za sada nema ni nagoveštaja da će se to dogoditi do prvomajskih praznika.

A baš na Međunarodni dan rada, u ponedeljak 1. maja, u Skoplje će doputovati visoki ameriički zvaničk Brajan Hojt Ji, potvrđeno je iz Ambasade SDA u Makedoniji.

Ji će, kako je najavljeno, tokom te posete razgovarati sa političkim liderima Makedonije o formiranju nove vlade i reformama koje bi Makedoniju trebalo da uvedu u EU i NATO.

Pozivajući se na nezvanična saznanja, makedonski mediji najavljuju i da će se Ji sastati i sa šefom države Đorđem Ivanovim, koji uporno odbija da mandat za sastav nove vlade poveri lideru SDSM Zoranu Zaevu.

Ji je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove u Stejt departmentu, a kako je saopštila američka ambasada on dolazi da razgovara sa makedonskim liderima o aktuelnim pitanjima formiranje vlade, bilateralnim odnosima i evroatlantskim integracijama, bez navođenja ko će biti njegovi sagovornici.

Dojče vele na makedonskom jeziku podseća da je Ji tokom nedavne posete Zagrebu komentarisao situaciju u Makedoniji rekavši da bez odlaganja očekuje formiranje vlade, na način koji je u skladu sa Ustavom te zemlje.

Parlamentaarna većina postoji, rekao je Ji i dodao da se nada da će predsednik Ivanov u najkraćem roku omogućiti formiranje vlade.

„Makedoniji je potrebna vlada koja će nastaviti sprovođenje predviđenih reformi“, rekao je tada Ji.

On je pozvao političke stranke da ostave po strani svoje uske političke i lične interese, istakavši da je interes građana na prvom mestu.

„Makedonija ima još puno posla da obavi, ali najpre mora biti formirana vlada, a EU i SAD blisko sarađuju da se to i dogodi. Svedoci smo promena. U svim zemljama postoje oni koj žele da ostanu na vlasti i oni koji žele da dođu na vlast…“, rekao je Ji i dodao da je prirodno da su u takvim situacijama političke tenzije izražene, a retorika veoma gruba.

Verujemo, rekao je ovaj visoki američki zvaničnik, da građani Makedonije žele priključenje njihove zemlje u NATO i EU, a da bi se to i dogodilo, neophodan je politički konsenzus koji bi omogućio formiranje stabilne vlade.

Ipak, dva meseca nakon toga situacija u Makedoniji nije se pomerila sa mrtve tačke, iako je lider SDSM Zoran Zaev, koji je sa albanskim strankama DUI i Besa obezbedio parlamentarnu većinu od 67 oslanika, od ukupno 120, stalno uveravao da je izbot predsednika parlamenta pitanje dana.

VMRO-DPMNE, bivšeg premijera Nikole Gruevskog s druge strane izlaz višegodišnje krize, pa i ove postizborne, vidi u raspisivanju novih vanrednih parlamentarnih izbora.

A sve to zbog, kako tvrde u VMRO, zbog nametanja političke platforme Albanaca, koja je u Makedoniji dobila ime „tiranska platforma“, jer je kreirana uz pomoć albanskog premijera Edi Rame.

Na juče održanoj tribini u organizaciji Diplomatskog kluba na teu „Kreiranje i ponovna konceptualizacija malih zemalja“ većina ambasadora akreditovanih u Skoplju smatra da nije vreme za nove izbore, već da je što pre potrebno formirati novu vladu.

Analitičari smatraju da Ji dolazi sa sličnom porukom.

Iz EU i SAD Makedonija je upozorena da političari, koji pokušavaju da blokiraju formiranje vlade, zapravo devalviraju vladavinu prava i ugrožavaju demokratski proces i stabilnost Makedonije i regiona.

Inače, Ji je, kako se ocenjuje, dobar poznavalac problema u regionu u poslednje dve decenije.

On je poslednji put boravio u Skoplju početkom marta prošle godine, a prethodno je Makedoniju posetio u aprilu 2015, na početku političke krize, koja je nastala kada je SDSM počeo da obelodanjuje video i audio zapise koji su tadašnju vladu i premijera Gruevskog optuživali za prisluškivanje, korupciju i druge zloupotrebe, što su bile prave medijske „bombe“.

Ji je tada rekao da treba ispitati slučajeve u kojima postoji sumnja da su političari na vlasti umešani u razne afere, a zemlja treba da se vrati na reformski kurs, demokratski proces i jačanje sloboda i ljudskih prava.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike