Šmit: Izmenama Izbornog zakona nisu eliminisani sve mane, ali idemo u dobrom smeru
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je danas da izmenama Izbornog zakona BiH, koje je nametnuo u julu ove godne, nisu eliminisani svi nedostaci, prevare i kradje tokom izbornog procesa.
„Nismo mogli eliminisati prevare i kradje, ali posle razgovora u Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) i s drugim posmatračima ustanovili smo da je ovo dobar smer i da smo imali manje prekršaja u odnosu na prošle izbore. To je, koliko sam čuo, u vezi s odlukom paketa integriteta koji sam nametnuo, nakon što se stranke nisu mogle dogovoriti oko tih stvari“, kazao je Šmit novinarima u Sarajevu.
On je dalje kazao da se, dok se još detaljno ne znaju rezultati izbora, želi zahvaliti gradjanima i biračima, koji su „iskoristili svoje pravo i odabrali“.
„Očekuje nas velika reforma izbornog zakonodavstva i to se mora učiniti… Ja čestitam svima onima koji će u narednim danima imati obaveštenja da su izabrani u parlament i prvi zadatak im mora biti da se zajedno pobrinemo za implementaciju presude Suda u Strazburu ‘Sejdić-Finci’ i ostalih presuda, koje čekaju 12 godina. To vidim kao nastavak onoga što sam započeo u FBiH“, rekao je Šmit.
Govoreći o poslednjoj svojoj odluci, kojom je na izborni dan nametnuo nove izmene Izbornog zakona i promene Ustava u Federaciji BiH, on je kazao da se nada da je tim odlukama „donekle otvorio put da BiH dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), možda i do kraja ove godine“.
„Gadjao sam sada go stranaka u BiH. One sada treba da krenu u ‘protivnapad’ u pravcu Evrope. Da politička fudbalska ekipa BiH sama dalje napravi poteze“, kazao je Visoki predstavnik u BiH.
Istakao je da je te mere nametnuo da bi poboljšao funkcionalnost Federacije BiH, kao i da bi obezbedio da se u tom entitetu BiH blagovremeno sprovedu rezultati izbora održanih u nedelju.
„Ne može biti da četiri godine ne rade one većine koje su birane. U Federaciji BiH četiri godine nismo imali izabanu Vladu“, pojasnio je Šmit.
Njegove nametnute odluke odnose se na rokove za formiranje vlasti u Federaciji BiH, kao i povećanja broja delegata u Domu naroda entitetskog Parlamenta.
Prema njegovoj odluci, svaki od tri kluba konstitutivnih naroda – Bošnjaka, Srba i Hrvata u Predstavničkom domu Federacije BiH, imaće po 23 delegata u Domu naroda tog entiteta, umesto dosadašnjih 17.
To znači da će svaka skupština, u svih deset kantona u Federaciji BiH, imati najmanje jednog delegata u Domu naroda iz svih klubova konstitutivnih naroda i pripadnika „ostalih“.
Izbor preostalih delegata u Domu naroda biće proporcionalan broju stanovnika u kantonima i to prema poslednjem popisu stanovništva iz 2013. godine.
Merama koje je nametnuo Visoki predstavnik predvidjeno je i sprečavanje blokade u imenovanje sudija Ustavnog suda Federacije BiH.
Prema njegovoj odluci, ako predsednik Federacije BiH ne predloži sudije, većina prisutnih u Domu naroda tog entiteta BiH može glasati o potvrdjivanju najvišerangiranog kandidata s liste koju je dostavio Visoki sudski i tužilački savet BiH (VSTS).
Do sada je predsednik Federacije BiH morao predlagati sudije uz saglasnost dva potpredsednika, što je aktualni predsednik Marinko Čavara (HDZ BIH) odbijao učiniti zbog čega se našao na „crnoj listi“ SAD-a.
Šmitove odluke odnose se i na sprečavanja zloupotreba vitalnog nacionalnog interesa, odnosno tačno se definiše ono što može biti proglašeno vitalnim nacionalnim interesom.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.