U trendu

Spor u Grčkoj zbog puštanja teroriste na odsustvo iz zatvora

Politički spor je izbio u Grčkoj zbog puštanja pripadnika nekadašnje zloglasne krajnje levičarske terorističke grupe „17. novembar“ (17N) na odsustvo iz zatvora gde izdržava kaznu za 23 ubistava u atentatima izvršenim od 1975. do 2000. godine.

Dimitris Koufodinas, uhapšen septembra 2002. godine, dva meseca posle hapšenja većine svojih saboraca, dobio je posle petnaestak godina prvo odobrenje za odustvo iz zatvora na 48 sati. On mora da se dvaput dnevno javlja policijskoj stanici u naselju Varnava, 50 kilometara od Atine, gde mu je prebivalište.

Mnogi novinari okupili su se ispred atinskog zatvora „Koridalos“, odakle je Koufodinas izašao danas pre podne, što su direktno prenosile TV-stanice.

Bio je nasmejan, zagrlio se s nekoliko prijatelja, ali nije ništa izjavio.

„Neshvatljivo je davanje Koufodinasu bilo kakve dozvole za odsustvo, ne samo zbog svireposti zlodela protiv demokratije koja je izvršio, već i zbog toga što se nije ni pokajao i što je ostao ideološki vođa nove generacije terorista“, saopštio je Kirijakos Micotakis, šef opozicije i predsednik desničarske stranke Nova demokratija, čiji je jedan ministar i Micotakisov rodjak na listi onih koje je Kufodinas ubio.

„Demokratija ne može tolerisati one koji podržavaju i propagiraju ubistva kao vid akcije“, rekao je Stavros Teodorakis, nekadašnji novinar, sada lider opozicione levičarske partije „Potami“ (Reka).

„Dozvola je jedno od prava (zatvorenika) i zahvaljujemo pravosudju zbog ove odluke koju svi moraju poštovati“, rekla je Joana Kurtovik, advokatica Dimitrisa Koufodinasa.

„Ne želimo da se bilo ko meša u odluke institucija (…), po zakonu, pokajanje nije uslov za dozvolu“, objasnila je ona.

Dimitris Koufodinas (59), javno je i zvanično, izjavom na sudjenju, preuzeo „političku odgovornost“ za akcije grupe 17N, odgovorne za desetine bombaških napada i ubistva 23 grčka i strane ličnosti u Atini od 1975. do 2000. godine.

Među žrtvama 17N su bivši šef CIA u Grčkoj, kao i bankari, vlasnici medija, privrednici, političari i diplomate.

Koufodinas je u svojoj knjizi od 480 stranica, objavljenoj 2014, koja je izazvala polemiku, detaljno opisao svoju karijeru ubice sve dok se nije predao vlastima jer usamljen više nije mogao opstati na slobodi.

17N je bila jedna od najvećih i najdugovečnijih gradskih gerilskih organizacija koje su se pojavile posle pada vojne hunte koja je Grčkom vladala 1967-1974. Po nekim analitičarima, 17N je bila jezgro za formiranje drugih lokalnih grupa slične ideologije, ali znatno manje smrtonosnih, kakva je bila „Revolucionarna borba“, razbijena 2010. godine.

Grčki mediji danas pišu da sve do sada nije nadjeno „potpisano“ oružje kojim je ubijala 17N – dva pištolja, od kojih je jednim, „ceremonijalnim“, ustreljena većina najvažnijih žrtava, te da se strahuje šta će uraditi Kufodinas koji jedini zna gde ih je sakrio.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.