Alarmantan broj kockara u Srbiji, država sprema radikalan odgovor

Svaki drugi srednjoškolac u Beogradu imao je dodira sa kockom. Sudeći po najavama, kriminalu povezanom sa legalnim kockanjem je odzvonilo, a trebalo bi i da se smanji broj ljudi, naročito mladih, koji se odaju tom poroku.

Zbog izmena Zakona o igrama na sreću koje je usvojila Vlada Srbije i koje su u skupštinskoj proceduri, ljubitelji kockanja uskoro će morati da potpisuju izjavu da se kockaju isključivo u svoje ime i za svoj račun, a svaki njihov ulazak u kockarnice biće evidentiran.

Iako su izmene Zakona, usklađene sa propisima Evropske unije, usvojene radi unapređenja borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma u industriji igara na sreću, kao jedna od njihovih prednosti navodi se i sprečavanje maloletničkog kockanja.

Koliko smo bolesni

Jelena Manojlović, psihoterapeut i suosnivač SOS centra za odvikavanje i lečenje od kockanja, kaže za Sputnjik da ne postoji zvanična statistika o broju patoloških kockara u Srbiji i regionu, ali se zna da je Srbija druga po broju kladionica među zemaljama bivše SFRJ, posle Bosne i Hercegovine.

SOS centar radi veliko istraživanje koje će obuhvatiti Beograd, Novi Sad, Vrbas, Suboticu, Kragujevac, Kraljevo i Niš kojim će se utvrditi broj maloletnih kockara, odnosno dece koja su počela da se kockaju u maloletničkom dobu, najavljuje Manojlovićeva.

„Zvanična statistika postoji za 2017. godinu i pokazuje da su 0,7 odsto stanovništva patološki kockari, a da su 1,6 odsto stanovništva problematični kockari, kockari koji su između patologije i rekreativne forme. Po toj evidenciji, samo u Beogradu ima oko 60.000 kockara“, kaže Manojlovićeva.

Patološko kockanje je poremećaj kontrole nagona gde osoba nema kontrolu nad svojim ponašanjem, nema kočnice i bavi se kockanjem iako je svesna da time upropaštava i sebe i okolinu, objašnjava Manojlovićeva. Reč je o hemijskom disbalansu u mozgu, odnosno zavisnosti od adrenalina, dodaje sagovornica Sputnjika.

Polovina dečaka — kockari

Dosadašnja istraživanja, kako SOS centra, tako i opštine Čukarica u Beogradu, koja su rađena u srednjim školama, pokazuju da je polovina dečaka uzrasta od 16 do 18 godina imalo dodira sa kockom, navodi sagovornica Sputnjika.

Izmene Zakona o igrama na sreću napravljene su prvenstveno za borbu protiv terorizma i pranja novca, ali su dobre za prevenciju maloletničkog kockanja, kaže Manojlovićeva i ističe da evidencija kockara može da utiče stimulativno u smislu zabrane deci da se kockaju.

Kad je reč o sprečavanju pranja novca kroz kockanje, ne postoje zvanični podaci o broju kockara upletenih u taj vid kriminala, ali kad je reč o klijenteli SOS centra, njih 75 odsto je pod zelenaškim kamatama, što znači da su oni u nekoj vrsti kriminala, kaže naša sagovornica.

Kladionice izuzete, ali…

Inače, nova pravila odnosiće se na sve kockarnice koje organizuju igre na stolovima (karte, rulet…) ili na automatima, ali ne i na sportske kladionice, tako da će građani moći da se klade „bez evidentiranja“.

Međutim, Manojlovićeva smatra da je izmenama Zakona o igrama na sreću trebalo obuhvatiti i kladionice.

„Nema razlike između kladionice i ruleta i aparata, a oko 90 odsto naših klijenata je zavisno upravo od kladionica. Sad je onlajn kockanje jako zastupljeno, posebno onlajn klađenje, tako da ne bih pravila nikakvu razliku. Izmene Zakona o igrama na sreću trebalo je da obuhvate i kladionice“, zaključuje Jelena Manojlović.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    sns vlada dozvoli otvarane kockarnica tamo gde je nekad bilo nezamislivo da postoje i onda zakljucuje da je u srbiji previse kockara..sram vas bilo!

Napišite komentar