Država da potvrdi da je NATO bombardovanje bilo genocidna radnja
Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čipurić izjavio je danas da država treba da stane iza tvrdnji da je NATO bombardovanje Srbije 1999. godine bilo genocidna radnja, da bi te tvrdnje imale „težinu“ i da bi država dobila odštetu.
On je, na konferenciji za novinare, kazao da su se on i drugi lekari koji stoje iza tih tvrdnji, obraćali stranim organizacijama, ali rečeno im je da pojedinačna pisanja pojedinaca ili udruženja ne vrede, ukoliko država ne stoji iza njih.
„Aktuelni ministar je u intervjuu jednom nedeljniku potvrdio naše tvrdnje, da je bombardovanje osiromašenim uranijumom uticalo na porast malignih oboljenja, ali je isto tako rekao i da se mora gledati u budućnost, a prošlost zaboraviti“, rekao je Čipurić.
On je ponovio uverenje da je NATO, koristeći uranijum 238 i neodredjene količine plutonijuma 239, koji se koristi za izradu atomske bombe, naneo veliku štetu Srbiji, budući da je poznato da ovi radioaktivni elementi štetno utiču na organizam, kao i na nastanak maligniteta.
Prema njegovim rečima, broj ljudi koji su oboleli i umrli zbog uranijuma je „brojka mnogo veća od brojke odraslih muškaraca stradalih u Srebrenici“.
„Medjunarodni sud je to proglasio genocidnom radnjom. A ovde se radilo o deci, ženama, mladima, starima, celokupnoj populaciji“, rekao je Čipurić.
Prema njegovim rečima, vreme dejstva je sporo i može trajati godinama, a simptomatično je to što je broj obolelih od neke vrste kancera u Srbiji znatno porastao u periodu od 2001. do 2010. godine, odnosno registrovano je 330.000 obolelih.
„Mi smo stručnim analizama došli do podataka da je uranijum 238 odgovoran za 15.000 novoregistrovanih malignih tumora svih lokalizacija, oba pola, svih uzrasta, a za umiranje najmanje 10.000 stanovnika Srbije“, rekao je Čipurić.
On zaključuje da uranijum sporo deluje i da se ne može predvideti kada njegovo dejstvo može da utiče na razvoj malignih ćelija.
Čipurić dodaje i da su metode za lečenje malignih oboljenja promenjene u odnosu na period pre 2001. godine, kada je najzastupljenija bila metoda lečenja radioterapijom.
Ta terapija je, kaže on, davala rezultate i uklapala se u evropske standarde lečenja.
Medjutim, od 2001. godine, na preporuku stranih Institucija, počinje da se forsira invanzivnija metoda – lečenja hemoterapijom, rekao je Čipurić i dodao da su na žalost, liste pacijenata koji čekaju da lečenje počne sve duže.
Predsednik skupštine Društva za borbu protiv raka i bivši diplomata Vladislav Jovanović istakao je da se to Društvo, iako je jedino te vrste u Srbiji, suočava ozbiljnim finansijskim problemima, jer od pre dve godine ne prima državne subvencije.
Mart je u Srbiji proglašen mesecom borbe protiv raka, a statistike govore da je kod muškaraca u Srbiji najviše zatupljen rak pluća, a kod žena rak dojke.
Po broju obolelih, Srbija se nalazi u vrhu Evrope.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.