najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

„Kao da je Marka Đurića neko namerno žrtvovao“

Škeljzen Malići, kosovski publicista, Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava, ali i Marko Jakšić, iz pokreta Otadžbina, dele isti utisak, iako sa različitih polazišta, da je incident sa hapšenjem Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici insceniran.

– Đurić je imao sedam, osam telohranitelja kad je došao na KiM, spavali su u svi u Studentskom centru. Pratio ga je i Milan Radojičić sa svojim žestokim momcima, koji seju strah po Severu kad se sprovode lokalni izbori, a da niko nije ni prstom makao kad su pripadnici ROSU hapsili Đurića. Od 1999. bio sam na svim važnijim događajima kad su Srbi hapšeni na severu KiM. Ovo je prvi put da niko nije zaštitio visokog srpskog zvaničnika. Drugo, taj sastanak u okviru unutrašnjeg dijaloga organizovan je pedesetak metara od Bošnjačke mahale, kao da je neko namerno žrtvovao Marka Đurića, čime su poniženi ne samo Srbi na severu KiM, nego i srpski narod i država. Pitanje je šta su radile bezbednosne službe. Đurićevo brutalno hapšenje je, ma kako on ovde na terenu bio nepopularan, bruka za sve i debakl Vučićeve nacionalne politike na Kosovu – kaže Marko Jakšić.

Sve ovo Marko Jakšić, iz Narodnog pokreta Srba sa KiM Otadžbina, navodi kao nejasne stvari u odgovoru na pitanje Danasa kako objašnjava da su Đurićevom hapšenju prethodili višednevni tehnički pregovori u Briselu u kojima je i šef Kancelarije za KiM učestvovao, kao i susreti predsednika Srbije i Kosova. Jakšić smatra da su kosovski specijalci uhapsili samo Đurića zato što „njegov status ministra ima važnije mesto u političkoj nomenklaturi, nego savetnička pozicija Nikole Selakovića“, kao i da se „ipak vodilo računa da je reč o savetniku predsednika republike, čiji je odnos sa Hašimom Tačijem poslednjih godina od političkog suparništva prerastao u prijateljstvo“.

Prema Jakšićevoj oceni, „okupljanje Srba kod mosta posle Đurićevog hapšenja više je ličilo „na parastos nego na otpor jedici ROSU“. Upitan da komentariše podršku na društvenim mrežama koju su mnogi kosovski Srbi dali akciji jedince ROSU, pozivajući da uhase i Vučića, Jakšić kaže da su „ljudi shvatili da je sve ovo prevara i podvala – sve te Đurićeve prče o pobedi nad Prištinom od pet prema nula, trujumfima za koje je proglašavao gašenje institucija Srbije na KiM“.

– Odlukom da izađe iz Vlade Kosova i sama formira zajednicu srpskih opština Srpska lista i predsednik Srbije upali su u kontradiktornost, jer nismo čuli da li će i njeni poslanici napustiti kosovski parlament ili da će u njemu biti protiv aktuelne kosovske vlade. Sve dok njeni poslanici podržavaju vladu Ramuša Haradinaja u Skupštini Kosova, kao što je bio slučaj sa nedavnim izglasavanjem Zakona o ratifikaciji demarkacije sa Crnom Gorom, za koji je neophodan glas dala Srpska lista, kosovska politika Aleksandra Vučića biće obično šibicarenje. Vučić i Srpska lista ruše Haradinaja i Tačija, samo ako uskrate podršku njihovoj vladi, zaključuje Marko Jakšić. On ukazuje da je najava Srpske liste o samostalnom formiranju ZSO „obična magla, jer je i u Briselu rečeno da se ne znaju njena ovlašćenja i konture, što Priština koristi kao izgovor da odlaganje njenog formiranja“. Jakšić traži da predsednik Srpske liste Goran Rakić i Aleksandar Vučić pojasne da li će „ta ZSO biti u okviru pravnog sistema Srbije ili samoproglašene države Kosovo i ko će, kako i na čijim izborima birati srpske predstavnike u njoj“.

– Problem je što je Srpska lista nekompetentna i što Vučić vodi delegatsku politiku. Vojislav Koštunica, pokojni Zoran Đinđić i Boris Tadić okupljali su najumnije Srbe sa KiM da se savetuju, a mi smo imali pravo na različito mišljenje od zvaničnog Beograda. Kosovski Srbi su tada bili parteri Vlade Srbije i zajedno sa njim kreirali politiku, a ne kao sad slepi poslušnici nečije diletantske politike. U Koštunicino vreme bilo je nepojmljivo da neko uhapsi Slobodana Samardžića, pre bi Srbi mogli da stignu na Mars – naglašava Jakšić.

Prema njegovim rečima, u Kosovskoj Mitrovici juče je bilo mirno, a „barikada na autoputu Kosovska Mitrovica – Raška, koju je postavila aktuelna vlast u Beogradu, ponižena hapšenjem visokog vladinog službenika, trajala je samo pola sata“.

– Barikade se ne postavljaju bez konkretnog cilja i zahteva. Sve drugo je dokaz inferiorne politike zbog koje vas niko ne ceni. To je kao sa obećanjem zvaničnog Beograda posle ubistva Olivera Ivanovića da neće nastaviti briselske pregovore s Prištinom dok će ne nađe Ivanovićev ubica, od čega se već sutradan odustalo – napominje Jakšić.

Sve ono što deo javnosti misli u Srbiji, da je ceo sukob i napetost na severu Kosova izrežiran i smišljen isključivo za potrebe dovođenja u zabludu srpske javnosti, od strane predsednika Aleksandra Vučića, isto misli i deo javnosti na Kosovu, ali u obrnutom smeru – da je tamošnji predsednik Hašim Tači smislio predstavu za manipulisanje građanima Kosova. Sagovornici Danasa iz Beograda i Prištine, Sonja Biserko i Škeljzen Malići, ističu da iz ove izrežirane i opasne situacije za obične ljude obojica lidera imaju direktne i lične koristi borbe i opstanka na vlast na vlastitim političkim terenima.

Teorije o tome zbog čega se pribeglo ovom izrežiranom sukobu i koja velika svetska sila stoji iza toga različite su, ali u igri su, razume se, Amerika i EU, s jedne, odnosno, Rusija, sa druge strane. Tako kosovski politički analitičar Škeljzen Malići ocenjuje za naš list da se ne može sa sigurnošću znati šta se hoće da postigne ovim postupkom, ali navodi nekoliko teorija, među kojima je i ona da su se Vučić i Tači dogovorili o svemu tokom nedavnog boravka u Americi i susreta sa tamošnjih zvaničnicima.

– I ovde na Kosovu se uglavnom sumnja da je sve namešteno, ali je, naravno, motivacija drugačija. Tači se optužuje da je instrumentalizovao celu situaciju da bi onda progurao ZSO. Druga spekulacija je da je reč o američko-britanskom scenariju gde, svakako, Tači ima svoju ulogu, a verovatno i Vučić jer su njih dvoje u isto vreme bili u SAD, gde su nešto dogovorili. U okviru tih pretpostavki, spominje da se čak dogovor nije direktno ticao Kosova, već globalnijeg cilja, a to je kažnjavanje Rusije. Rusiji se stavlja do znanja da nema mesta na Balkanu. U tom smislu, sagovornik našeg lista navodi to što su Albanija i Makedonija proterali ruske diplomate.

On, međutim, dodaje da je teško spekulisati o ovoj temi, jer nema ničega opipljivog i nesumnjivog, osim da je, kako kaže, premijer Kosova Ramuš Haradinaj, od kada je sukob nastao, potpuno van igre i nema ga nigde. Onda se odjednom vratio i rekao da neće dati ostavku, podseća sagovornik našeg lista.

– Završio je demarkaciju sa Crnom Gorom i sada će mu verovatno rušiti vladu – ocenjuje Škeljzen Malići.

Sagovornik Danasa ističe i se sve može posmatrati u svetlu „isterivanja zeca na čistinu“ – da se Vučić izjasni da li je za Evropu ili Rusiju. EU želi da reši pitanje Kosova do kraja godine, a Amerikanci su rekli do 2019. Ovo, dakle, smatra Škeljzen Malići, može biti i način na koji Vučić pripremi građane Srbije za konačno rešenje, koje će biti u skladu sa onim što od njega traži Unija. Takođe, sagovornik Danasa, navodi još jedno tumačenje cele situacije u smisli toga da je akcija možda priprema da se ukloni Milan Radojičić, jak čovek sa severa Kosova.

Prema mišljenju Sonje Biserko, teško je pretpostaviti šta Vučić i Tači žele da postignu ovom akcijom, osim da se ona oceni kao vrlo loša i nezrela.

– Zapanjena sam neozbiljnošću i nesposobnošću Vučića da se izdigne iznad prostaštva i provincijalnog pogleda na politiku. Mislim da je Vučić shvatio da nema podele, da u tom smislu ne može ništa da dobije, pa sada na ovakav način prikazuje sebe kao žrtvu. Počinjem da sumnjam da li Vučić uopšte shvata da je ovo ipak jedna šansa koju nikako ne sme da propusti. Zapad je došao na Balkan i neće tako lako otići. Mi treba da gledamo kako da budemo što sigurniji i zaštićeniji u sferi globalnih uticaja, a to sa Rusijom, svakako nećemo biti – zaključuje Biserko za Danas.

Suočavanje

– Ne očekujem da će Đurićevo hapšenje pomoći da se u Skupštini Srbije raspravlja o KiM. Vučić ima puto toga što želi da sakrije, jer svojim izjavama i potezima zapao u kontradiktornost. Takođe treba imati u vidu da bi i Skupština Srbije trebalo da se suoči sa činjenicom da je izglasala Briselske sporazume, čije gorke plodove sada žanjemo – kaže Marko Jakšić.

(Jelena Tasić – Snežana Čongradin, „Danas“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike