U trendu

Sa kojim se fakultetom najlakše nalazi posao u Srbiji?

Iz godine u godinu, u vreme upisa na fakultete i više škole, budući brucoši moraju da donesu odluku da li će „poslušati srce“ i studirati ono što vole, ili odabrati da se usavršavaju na fakultetima čiji smerovi „garantuju“ brzo zapošljavanje po završetku školovanja. Podaci sa našeg tržišta rada govore da su najtraženiji „programeri“, ali i građevinski inženjeri, lekari-specijalisti kao i profesori i nastavnici.

Indeksi Fakulteta organizacionih nauka (FON), Fakulteta sporta i fizičkog obrazovanja, Stomatološkog i Matematičkog bili su najtraženiji u Beogradu prošle godine, dok se u Novom Sadu vodila najžešća bitka za upis na Akademiju umetnosti i Medicinski fakultet. U Nišu, najviše brucoša konkurisalo je za mesto na Filozofskom i Medicinskom fakultetu.

Pitanje je, međutim, šta je to što buduće studente “tera” da se bore na mesta baš na ovim fakultetima?

Odgovor je u anketi među svojim čitaocima potražio obrazovni portal prijemni.rs, a njihovi ispitanici, među kojima je daleko najviše maturanata i brucoša, poručili su da im je na prvom mestu “da  studiraju ono što ih interesuje i ono što vole”, i to njih 74,3 odsto.

Kako su mogli da odaberu više odgovora, na drugom mestu po učestalosti našao se odgovor da traže znanja primenjiva u praksi, što je bitno za njih 67,4 odsto,  dok je na trećem mestu – i to za polovinu ispitanika -mogućnost zapošljavanja posle školovanja, dok za 29,8 odsto i visina potencijalne zarade utiče na izbor fakulteta ili više škole.

Njihova anketa takođe je pokazala da među budućim studentima vlada najveće interesovanje za studije u oblasti tehničko-tehnoloških nauka (31,6 odsto), društveno-humanističkih (29,8 odsto), prirodno-matematičkih (11,1 odsto) i medicinskih nauka (10,7 odsto).

Kada se to uporedi sa spiskom “visokoobrazovanih profila koji najlakše, odnosno najbrže dolaze do posla”, koji smo dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), vidimo da mladi dosta dobro procenjuju šta tržište rada traži.

Na prvom mestu po “zapošljivosti” su oni koji će postati diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva i diplomirani inženjeri elektronike. Ovi smerovi, koji školuju popularne IT-jevce mogu se naći upravo na FON-u ili Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektronskom fakultetu u Nišu i drugima.

Da nije lako ni jeftino upisati ove popularne smerove govori i podatak iz 2019. godine, kada je najskuplja školarina u državi planirana upravo za smer Softverski inženjering na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, i to 243.500 dinara godišnje.

Tako je ETF svrgao sa trona dugogodišnjeg šampiona po visini školarine,  komšijski Arhitektonski fakultet, sa kojim deli zgradu, a koji samofinansirajućim studentima godinu naplaćje 240.000 dinara.

Manje popularni, ali jednako traženi kao IT-jevci na našem tržištu su, sudeći prema podacima NSZ, diplomirani inženjeri građevine (sa odgovarajućim licencama).

Na tržištu rada traže se profesori za čitav niz predmeta: matematike, informatike, fizike, zatim profesori hemije, kao i profesori i nastavnici  nemačkog i engleskog jezika i književnosti.

Da se pomenuti budući studenti ne bore bez razloga za indekse Medicinskih fakulteta u Novom Sadu i Nišu govore i podaci da su lekari traženi kod nas i u svetu.

Podaci NSZ kažu da, ukoliko uspeju da se zaposle i dobiju specijalizaciju, lekari na tržištu rada naše zemlje mogu brzo da se zaposle ukoliko su anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi i ginekolozi.

(Milica Rilak, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.