Saveti za vrele dane iz Instituta za javno zdravlje

Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuke za ponašanje tokom ekstremno toplih dana, a izmedju ostalog, savet je da se u stanovima tokom dana sobna temperatura održava ispod 32 stepena, a tokom noći na manje od 24 stepena celzijusa.

Iz Instituta za javno zdravlje preporuka je da se noćni vazduh iskoristi da se prostorije rashlade, pa sve prozore treba otvoriti i držati roletne, šalone ili zastore podignute tokom noći i ranog jutra, kada je spoljašna temperatura niža.

U najtoplijem delu dana prozore i zastore treba zatvoriti, posebno one na sunčanoj strani. Pomoći će i ukoliko se isključe veštačko osvetljenje i svi električni uredjaji koji nisu neophodni.

U neklimatizovanim prostorijama vazduh se može rashladiti i ako se vlažni čaršavi okače na otvorene prozore. Ako je stambeni prostor klimatizovan treba zatvoriti vrata i prozore.

Lekari ukazuju i da ventilatori mogu delimično da rashlade prostoriju, ali pri temperaturi iznad 35 stepeni celzijusa ne mogu da spreče opasnost od zdravstvenih problema izazvanih toplotom.

Savet je i da se izbegava boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana od 10.00 do 17.00.

Treba izbegaavati naporne fizičke aktivnosti, a ako je nešto neophodno onda to treba obaviti u toku najhladnijeg dela dana, što je obično izmedju četiri i časova ujutru.

Iz Instituta za javno zdravlje upozoravaju i da decu ne treba ostavljati u parkiranim vozilima.

Za tuširajte se preporučuje rashladjena voda, a mogu da pomognu i hladne obloge, peškiri, sundjeri, i kupke za stopala.

Za one koji moraju da izlaze preporuka je komotna odeća od prirodnih materijala, svetlih boja, uz šešir i naočare za sunce.

Savet je i da se koristi pamučna posteljina, a podrazumeva se redovno unošenje tečnosti, pre svega vode. Preporuka je i da se isključi alkohol i smanji unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Treba uzimati manje, a češće obroke i izbegavati hranu sa visokim sadržajem proteina.

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije preporuka je i da se odmah potraži pomoć ako neko oseti vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žedj ili glavobolju. U tim okolnostima što je pre moguće treba preći u ohladjen prostor i izmeriti telesnu temperaturu.

Ukoliko se neko ne oseća dobro zbog vrućine i nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature može da pomogne.

Ako se jave bolni grčevi u mišićima odmah se treba skloniti u hlad ili ući u rashladjeni prostor. Postepeno treba unositi tečnost, najbolje vodu. Ako toplotni grčevi potraju duže od jednog sata treba potražite lekarsku pomoć.

Lekaru se treba obratiti i ako u slučaju neuobičajenih simptome poput tople i suve kože i buncanja, ili nesvestice. Dok lekar ne stigne osobu sa takvim simptomima treba rashladiti hladnim oblogama, dati joj tečnost i osloboditi je viška odeće.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.