najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Šest ključnih razloga za vanredne izbore u Srbiji

Povode za raspisivanje vanrednih izbora treba tražiti u unutarstranačkoj dinamici, odnosno u pokušajima da SNS u kratkom vremenu profitira na konto visoke popularnosti predsednika Aleksandra Vučića i dobrog rezultata na predsedničkim izborima koji je postigao.
O tome kada će biti održani izbori u Beogradu još ne postoji definitivna odluka iako je pušten signal da je najizvesniji decembar. Opozicija se za beogradske izbore sprema i vode se duge rasprave na koji će način na njih izaći — da li u jednoj ili u više kolona. Sa druge strane, podgrevaju se spekulacije da će, uporedo sa beogradskim izborima, biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori. Kao argumenti ovome u prilog navodi se da su napadi na ministre Vlade Srbije sve češći i da nezadovoljstvo njihovim radom raste, pa je isplativije izaći na izbore, nego vršiti široku rekonstrukciju Vlade.

Drugo, treba se podsetiti da je scenario i 2014. godine bio sličan — uporedo sa izborima u Beogradu bili su raspisani i parlamentarni izbori na kojima je današnja vladajuća koalicija odnela ubedljivu pobedu.

Kao razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora navode se i oštri sukobi između pojedinih ministara. Izborima bi se ti sukobi odstranili, a Vladi bi se omogućio nesmetan rad.

Suštinskih razloga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji nema, smatra izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar.

„Većina je više nego komotna, stabilnost Vlade je više nego izvesna, postoji manje–više unifikovana vlast i na republičkom i na pokrajinskom nivou i u više od 80 odsto lokalnih samouprava. Sve odluke, što se tiče države, mogu bez problema da se usvajaju“, objašnjava Klačar.

Razloge za raspisivanje vanrednih izbora, nastavlja Klačar, treba tražiti u unutarstranačkoj dinamici, odnosno u pokušajima da SNS u kratkom vremenu profitira na konto visoke popularnosti predsednika Aleksandra Vučića i dobrog rezultata na predsedničkim izborima koji je postigao.

„Kao razlog može da se potegne, recimo, dijalog o Kosovu, odnosno želja da se napravi Vlada koja može da započne proces koji je najavio sam Vučić, a drugi razlog može da bude nešto što smo već imali prilike da čujemo, a to je neka vrsta napada na ministre, na rad Vlade, kako od opozicionih stranaka, tako i od medija“, smatra Klačar.

Slične razloge SNS je već koristio kao izgovore za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a Klačar veruje da bi taj argument mogao da se potegne i sada i da se, umesto rekonstrukcije Vlade zbog nezadovoljstva radom nekih ministara, posegne za preispitivanjem volje naroda, što je već bio slučaj u skorijoj istoriji, kaže Klačar.

„Razlozi mogu da budu isključivo stranačke prirode, ali je negde i moja rezerva da li će, zapravo, ti izbori biti održani zajedno sa beogradskim izborima. Moje je mišljenje da je taj scenario naravno moguć, ali je manje verovatan u ovom momentu“, zaključuje Klačar.

Da bi do vanrednih parlamentarnih izbora došlo, vlast mora da bude ili pod ozbiljnim pritiskom opozicije, ili da unutar vladajuće većine nešto škripi, kaže analitičar Dragomir Anđelković.

„Mislim da u ovom momentu ni jedno ni drugo nije faktor koji bi doveo do izbora. Ono što jedino može da se desi kao razlog je to da Vučić, odnosno premijerka, koja opet iza sebe ima Vučića, nisu zadovoljni funkcionisanjem Vlade i da su spremni za neku širu rekonstrukciju, pa da u tom slučaju traže podršku građana“, objašnjava Anđelković.

On smatra da se vladajućoj u ovom trenutku, kako kaže, ne isplati da ide na vanredne izbore jer bi u Parlament ušle neke novoformirane partije, kao što su partije Vuka Jeremića i Saše Jankovića.

Prema rečima analitičara Dejana Vuka Stankovića, razlozi za raspisivanje vanrednih izbora mogu da budu taktičke prirode, da vladajuća koalicija ojača pozicije u Beogradu, kao što su uradili 2014. godine.

Drugi razlog, kaže Stanković, moglo bi da bude stanje u političkoj konkurenciji, koja je u ovom trenutku još neorganizovana i razbijena. To pruža mogućnost vlasti da kroz novo izborno izjašnjavanje građana, na krilima izborne pobede, ojača.

„Treći ozbiljan politički razlog može da bude i to da tekuća Vlada koju podržava SNS, a koju vodi nestranačka ličnost ne realizuje u potpunosti zacrtane ciljeve, a četvrti jeste državnog karaktera, a to je eventualno ispipavanje pulsa i verifikacija ideje o ustavnim promenama“, kaže Stanković.

Svi ti razlozi mogu da budu lansirani kao opravdanja za raspisivanje izbora, ali i ne moraju da budu sastavni deo političkog života u Srbiji. Procena je vlasti hoće li ove ili neke druge razloge aktivirati u pravcu otpočinjanja novog izbornog ciklusa, smatra Stanković.

Ako je vlast procenila da ima stabilno i disciplinovano biračko telo, priča o vanrednim izborima je realna, kaže Stanković.

„Ta procena se radi na osnovu sondiranja javnog mnenja i ukoliko se kroz ankete utvrdi da bi broj birača ostao isti, ukoliko vlast napravi taktički raspored u nastupu koji bi optimizovao njihov rezultat, onda ta priča može da postane politički realna“, zaključuje Stanković.

On dodaje da vlast nije u nuždi da raspisuje vanredne izbore, nego može da ide na njih samo ukoliko bi nešto mogla da dobije, drugi razlozi ne postoje.

Tako su sagovornici Sputnjika, uprkos proceni da vanredni republički izbori nisu puno verovatni, naveli ukupno šest ključnih razloga za njihovo eventualno raspisivanje.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike