2015: Godina kada su migranti pokorili Evropu

Oko 340.000 migranata stiglo je do granica EU u prvih sedam meseci 2015. godine što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine, saopštila je agencija EU za kontrolu granica Fronteks i dodala da se EU suočava sa najvećom migracionom krizom od Drugog svetskog rata.

Porast broja migranata primetan je već 2014. godine kada je 283.000 osoba pokušalo da emigrira u Evropu što je tri puta više nego 2013. godine, navela je agencija.

Priliv ekonomskih migranata, koji dolaze u potrazi za bolje plaćenim poslovima, kao i sve veći broj izbeglica, koje beže od sukoba u Africi i na Bliskom istoku doveo je do eskaliranja ksenofobičnih reakcija u Evropi, prenosi AFP.

Francuska agencija podseća da je samo putovanje do Evrope opasno za migrante ističući da je od početka godine više od 2.400 njih umrlo u pokušaju da pređe Sredozemno more dok je 3.279 migranata stradalo 2014. godine.

Fronteks je još 13. marta objavio da je broj ilegalnih imigranata u januaru i februaru 2015. godine porastao za 250 odsto na godišnjem nivou.

Jedan od ključnih datuma za rešavanje migracione krize je 23. april kada su lideri EU utrostručili budžet za misije spasavanja na Mediteranu na devet miliona evra mesečno nakon što je 1.200 osoba poginulo za nedelju dana u pokušaju da napuste Libiju.

Fronteks je 3. juna objavio da se broj migranata u Grčkoj povećao za 550 odsto od januara 2015. godine i da je uzrok tome porast broja Sirijaca.

Sa druge strane, italijanske regije Ligurija, Lombardija i Veneto saopštile su da će možda odbiti da prime nove pridošlice, a Francuska je  11. juna odbila da prihvati stotine migranata okupljenih na granici sa Italijom.

Mađarska je sa prilivom migranata odlučila da se bori tako što je 17. juna zatvorila granicu sa Srbijom i najavila da će otpočeti izgradnju zida visine od četiri metara.

Lideri EU su 26. juna pojačali kriterijume za prihvatanje migranata, doneli odluku o formiranju trijažznih cenatara i ubrzavanju procesa proterivanja migranata koji nisu dobili status izbeglica.

Oni su se, takođe, dogovorili da prihvate 32.256 migranata kako bi smanjili pritisak na Grčku i Italiju,u kojima je oko 40.000 osoba tražilo azil.

U pokušaju da dođe do Velike Britanije kroz Evrotunel, jedan migrant je umro u francuskom gradu Kale 30. jula, a Velika Britanija i Francuska saglasile su se da zajedno osnaže odbrambene mere i mere protiv krijumčara ljudima.

Evropska komisija je 10. avgusta odobrila dodelu 2,4 milijarde evra u periodu 2014. do 2020. godine za 19 zemalja članica EU za rešavanje problema u vezi s migracijom i unutrašnjom bezbednošću, a najveću pomoć najavila je Grčkoj i Italiji.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je 16. avgusta ocenila da će pitanje migranata u EU predstavljati „veću brigu“ od stabilnosti evra i finansijske situacije u Grčkoj.

Fronteks je 18. avgusta saopštio da je u julu zabeležen rekordan broj migranata kada je za samo mesec dana u Evropu stiglo 107.000 izbeglica, a Grčka je istog dana prevazišla Italiju kao glavna tačka ulaska migranata u EU.

Sutradan je Nemačka saopštila da očekuje da će broj migranata u toj zemlji dostići 800.000 u 2015. godini što je četiri puta više nego prošle godine.

Vlada Makedonije je pre šest dana proglasila vanrednu situaciju na južnom i severnom delu granice zbog povećanog talasa migranata i odbila da primi oko 7.000 njih, koji su krenuli ka Mađarskoj, a Slovačka je saopštila da će prihvatiti samo migrante hrišćane.

Pre nekoliko dana, talas migranata koji su prešli Makedoniju i Srbiju pristigao je u Mađarsku, koja je ranije objavila da će zid biti završen do 31. avgusta.

Francuska i Nemačka su tog istog dana, 24. avgusta, pozvale na stvaranje jedinstvenog sistema za pravo na azil i razvoj zajedničke migracione politike svih 28 država članica EU.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.