U trendu

Amerika danas slavi Dan nezavisnosti

Dan nezavisnosti slavi se ove godine u SAD u senci pretresa  oko uloge bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump) u upadima u Kongres 6. januara, previranja zbog presuda Vrhovnog suda zemlje o abortusu, oružju i životnoj sredini uz nastojanje da se zadrže veze jedinstva.

Ipak mnogi takodje vide razloge za slavlje danas, smrtonosna opasnost od pandemije korona virusa jenjava i uprkos manama, američka demokratija opstaje.

„Četvrti juli sveti je u našoj zemlji, to je vreme da se slavi dobrota naše nacije jedine nacije na svetu osnovane na ideji da su svi ljudi stvoreni jednaki“, napisao je danas predsednik SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) i dodao „Nemojte sumnjati, naši najbolji dani su tek pred nama“.

Predsednik Bajden i prva dama Džil (Jill) biće domaćini prijema u Beloj kući za porodice vojnika. Uveče se očekuje veliki vatromet u centru Vašingtona.

To je dan kada se odmara od posla, ide na parade, jedu hot dogovi i hamburgeri na roštiljima u dvorištu i kada se ljudi okupljaju pod zvezdama i vatrometima, u mnogim slučajevima prvi put u poslednje dve godine uz ublažavanja mera oko korona virusa.

Baltimor je medju gradovima koji će ponovo imati proslave Dana nezavisnosti posle dvogodišnje pauze, na oduševljenje stanovnika.

Mali i veliki vatrometi osvetliće noćno nebo u gradovima od Njujorka, do Sijetla, Čikaga i Dalasa. Ipak drugi gradovi, posebno u oblastima pogodjenim sušom i podložni požarima na zapadu zemlje će preskočiti vatromet.

Grad Finiks će biti bez vatrometa, ne zbog pandemije ili straha od požara već zbog problema u lancu snabdevanja.

U emocionalnim ceremonijama širom zemlje neki će polagati zakletvu za državljanstvo, što znači da će moći da glasaju na ovogodišnjim izborima na pola mandata.

Na ceremoniji za nove državljane u Maunt Vernonu u američkoj državi Virdžiniji, domu Džordža Vašingtona, ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) će u obraćanju prisutnim, 52 ljudi koji potiču iz 42 zemlje, reći da su oni važni za izgradnju jake radne snage.

„Imigranti jačaju našu radnu snagu i u tom procesu pomažu da naša privreda bude otpornija i vitalnija“, kaže Dženet Jelen u izjavama koje su dostavljene unapred medijima.

Svakako su ovo i nesigurna vremena, preti ekonomska recesija, i ljudi su na ivici nerava posle masovnih ubistava poput onih što su se dogodili u osnovnoj školi u Teksasu i u prodavnici u državi Njujork.

Duboke društvene i političke podele takodje su ogoljene nedavnom odlukom Vrhovnog suda SAD da se poništi ustavno pravo na abortus, i ukidanja zakona u američkoj državi Njujork koji je ograničavao ko može da nosi oružje u javnosti.

„Dan nezavisnosti ne izgleda mnogo kao proslava kada su naša osnovna prava na život, slobodu i traganje za srećom uskraćena“, rekla je generalna tužiteljka i države Njujork Tiš Džejms (Tish James), demokrata, u tviter poruci.

Ali za mnoge 4. juli je takodje prilika da se stave po strani političke razlike i slavi jedinstvo, i razmišlja o revoluciji koja je stvorila najdužu demokratiju u istojiji.

„Uvek ima nešto da nas deli ili ujedinjuje“, rekao je je Eli Merit (Merritt) politički istoričar na univerzitetu Vanderbilt čija predstojeća knjiga govori o tome kako su osnovane SAD 1776. godine.

Ali on vidi pretrese o 6. januaru i upadu u Kongres kao razlog za nadu i šansu za okupljanje iza demokratskih institucija. Iako se svi Amerikanci i njihovi izabrani predstavnici ne slažu sa radom tog komiteta, Merit pozitivno gleda na to što je bar donekle dvopartijski, i što su mu se neki republikanci pridružili.

„Amerikanci treba da polažu nadu u moralnu hrabrost, želju da se boriš za pravdu i istinu čak i kad to može imati negativne posledice po tebe. To je vezivno tkivo ustavne demokratije“, rekao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar