Analitičari: Tanka i neozbiljna francuska ponuda za Z. Balkan

BERLIN, 26. novembra ( Tanjug) – Analitičari berlinskog Saveta za politiku deokratizacije Tobi Vogel i Kurt Basuener u svojoj analizi francuskog predloga reforme prošireja ocenjuju da je Pariz prvo „zalupio u lice vrata Zapadnom Balkanu“, a zatim ponudio „tanak papir“ koji ne predstavlja ozbiljan pristup problemima u procesu pristumanja EU.

Osnivači i analitičari Saveta za politiku demokratizacije Kurt Basuener i Tobi Vogel u svom autorskom tekstu objavljenom u Euobzerveru ocenjuju da je EU u posednjih godinu dana počinila niz strateških grešaka kojim je uništila i ono malo kredibiliteta i uticaja koje je imala u regionu Zapadnog Balkna.

Podsetivši na francusku blokadu pristupnih pregovora Albaniji i Severnoj Makedoniji, autori teksta ocenjuju da je Makron svojim uslovljavanjem pristupnih pregovora reformom metodologije, ali i inistiranjem na unutrašnjoj reformi EU pre ulaska novih članica, zapravo „zalupio vrata Unije Zapdanom Balkanu u lice“.

„Od tog trenutka postalo je jasno koliko znači uloga onoga koji vuče prvi potez. Sada se podrazumeva da Pariz upravlja celokupnom EU političkom agendom prema Zapadnom Balkanu. To je i svojevrsna proba za Makronov cilj, a što je promena celokupne EU agende”, navode u Centru za politiku demokratizacije.

Oni smatraju da je Francuska svoje ideje o reformi procesa pristupanja predstavila na „tankom papiru“ prema kome se dosadašni proces od 35 poglavlja reformiše u pristupne pregovore podeljene u sedam faza.

„To jasno pokazuje da Francuksa nema ozbiljan predlog. Činjenica da je papir predstavljen neposredno pred sastanak ministra EU koji su raspravljali o proširenju i da nije bilo dovoljno vremena da se pripremi smislena diskusija još više naglašava plitkost franuske pozicije“, smatraju Basuener i Vogel.

Oni u svojoj analizi ocenjuju da je postalo očigledno da politika proširenja EU nije ono što brine Makrona, već da su potvrđene sumnje da se radi o preuzimanju vodeće uloge u Evropi u trenutku kada Velika Britanija izlazi iz Unije, a Nemačka je politički paralisana.

Basuener i Vogel smatraju da kao ni francuski predlog tako ni druge „nedovoljno promišljenje“ ideje koje se vrte oko francuskog veta ne donose nikakav svež uvid u to zašto proces pristupanja Zapadnog Balkana nije bio tranformativan na način na koji je bio u prethodnim rundama proširenja na centralnu i istočnu Evropu.

„Sama ideja o tome da Savet EU naloži Evropskoj komisiji da u roku od dva meseca razvije revidiranu politiku proširenja, kako stoji u francuskom predlogu, predstavlja nedostatak prostora za ozbiljnost i analizu“, navode u Basuener i Vogel.

Oni kažu da je Cenatr za politiku demokratizacije već predlagao načine kako bi proces proširenja EU mogao biti rekonstruisan odnosno ukazivao da je trenutni pristup EU „ojačao i obogatio postojeće elite, oslabio i otuđio civilno društvo, produbio ekonomsku nejednakost i nije uspeo da ojača demokratske vrednosti, institucije i prakse u regionu“.

„Odustajanje od trenutne politike i okvira proširenja bez razumevanja zašto ona ne radi je vandalizam politike, a ne reforma“, navode u Centru za politiku demokratizacije.

Oni smatraju i da se francuski predlog, kao i mnogi drugi nezvanični predlozi pre njega, fokusira na ekonomiju, te podsećaju da je promena fokusa sa političkog na ekonomski dugo bio odgovor EU za sve propale politike na Zapadnom Balkanu.

„Istovremeno se zanemaruju stvarni razlozi takvih neuspeha, da je sve ukorenjeno u nedostatku insistiranja na političkoj odgovornosti i direktnom građanskom angažmanu zasnovanom na temeljnim vrednostima EU“, navodi se u analizi.

Autori iz Centra za politiku demokratizacije napominju da i pored priznanja EU da je zarobljena država raširena pojava među zemljama kandidatima i aspirantima, francuski predlog ne pominje reči kao što su „korupcija“ ili „zarobljena država“.

„Možda je najvažnije to što se u predlogu ne pominju liberalne vrednosti, slobode, demokratija ili politička odgovornost“, napominju autori.

Kada je reč o usklađivanja Zapadnog Balkna u oblasti spoljnih poslova, kritički se gleda na činjenicu da je to „spušteno“ u šestu fazu pristupanja po francuskom predlogu, što je u suprotnosti sa geopolitičkim strahovima kako Pariza tako i drugih članica EU.

U zaključku Basuener i Vogel kažu da mnogi na koje se francuski predlog odnosi pokušavaju iz očajanja da nađu nešto pozitivno, čega, kako ocenjuju, nema u francuskom papiru.

„Ukoliko se ovakva politika usvoji, građani zemalja regiona imaće pravo da EU i druge strane aktere vide na isti način – kao delove problema, pre nego rešanja i da se samim tim nenasilo udruže protiv njih“, zaključuje se u tekstu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.