Bajden je još 1998. predlagao: „Bombardujte Beograd“ (video)

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova objavila je video sastanaka komiteta Senata za spoljne poslove, 1998. godine.

Na snimku se vidi kako aktuelni predsednik SAD-a priznaje da je on bio taj koji je predlagao bombardovanje Beograda.

„Trebalo bi da okupiramo njihovu zemlju kao nekada Nemačka ili Japan“, rekao je Bajden.

Reč je, navodi se, o sastanku Komiteta za spoljne poslove američkog Senata godinu dana pre nego što je NATO počeo bombardovanje tadašnje Savezne republike Jugoslavije, marta 1999.

„Ja sam predložio bombardovanje Beograda. Ja sam predložio da američki piloti odu tamo i da unište sve mostove na Drini”, kazao je tadašnji senator Bajden.

Prošlo je 23 godina od NATO agresije na Srbiju

Danas se navršava 23. godišnjica agresije NATO na Srbiju, odnosno tada Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. godine, a trajala je 78 dana.

Formalno, naredbu je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, generalu SAD Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi „Moderno ratovanje“ napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. uveliko bilo u toku“ te da je završeno krajem avgusta te godine.

NATO agresiji prethodile su neiskrene navodno ponude međunarodne zajednice. Lestvica zahteva, kako je potvrdila i Medlin Olbrajt, podizana je svakodnevno, kako bi Srbija bila optužena da nije prihvatila sporazum.

Prema Vladislavu Jovanoviću, ideja o bombardovanju već tada je bila stara desetak godina, još od vremena kada je Bob Dol u Prištini obećao nezavisnost. Bil Klinton, tada predsednik SAD, delegaciji američkih Srba rekao je da ono što je ponuđeno Miloševiću ni on ne bi potpisao. Sličan komentar je docnije izneo i Henri Kisindžer.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.

Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.