U trendu

Šta je šerijatski zakon i kako se primenjuje na žene?

Nakon što su bez borbe osvojili Avganistan, talibani su se juče na konferenciji za novinare u Kabulu prvi put obratili javnosti. Portparol talibana Zabihulah Mujahid osvrnuo se između ostalog na prava žena i kazao “kako će one imati sva prava u okviru šerijata”.

“Garantujemo sva prava žena u sklopu šerijatskog zakona. Žene mogu raditi u obrazovanju i zdravstvu. Ako je međunarodna zajednica zabrinuta, neka znaju da će naše žene imati sva prava u okviru šerijata. Naše žene su muslimanke i moraju poštovati šerijatski zakon”, rekao je on.

Šta je uopšte šerijatski zakon, šta on govori o pravima žena, ali i o pravima muslimana uopšteno.

Tokom prethodne talibanske vlasti u Avganistanu, između 1996. i 2001., žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.

Šta je šerijatski zakon?

Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života; uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.

Uglavnom se oslanja na učenje iz Kurana i Sune (učenje i praksa Muhameda), ali se takođe temelji i na idžmi (konsenzusu muslimanskih učenjaka oko neke stavke u šerijatskom zakonu) i kijasu (rešenju koja su na osnovu analogije izveli islamski pravnici).

Sve radnje kategorizovane su kao obavezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene. Način na koji se primenjuje šerijatski zakon unutar društva razlikuje se među muslimanskim državama.

Zabrane i kazne

Zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke suda, oni za koje se počinioci kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.

Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, ispijanje vina ili alkohola, krađa i pljačka uopšteno spadaju pod najteže prekršaje, što znači da se počinioci mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti. Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela, prenosi CDM.

Talibani slede ekstremnu verziju šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu muzike, televizije kao i prebijanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.

Za dela protiv druge osobe, od ubistva do napada, kažnjava se odmazdom, pri čemu se prema počiniocu postupa isto kao i prema žrtvi, piše u enciklopediji Britanika. Ova vrsta krivičnog dela smatra se građanskim prekršajem, a ne kriminalom u tehničkom smislu, budući da država nema pravo da pokrene krivični postupak, već samo žrtva ili porodica žrtve.

Za nekolicinu konkretnih zločina kazna zna da bude fiksna: smrt za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu te šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinilac oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinilac neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za ispijanje alkohola.

U kojim se zemljama sprovodi šerijatski zakon?

Koliko se strogo tumači i poštuje šerijatsko pravo, delimično ili u cijelosti, razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od nadležne vladi. Neke su zemlje odlučile da usvoje nekoliko aspekata šerijatskog prava u kombinaciji sa sistemima evropskog stila, dok ga druge, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Iran, mnogo pomnije slede, piše INews.

Iako mnoge zemlje u Africi slede aspekte šerijatskog prava, uključujući Nigeriju, Keniju i Etiopiju, Sudan je prestao da ga koristi u septembru 2020. godine kada je zvanično postao sekularna država i okončao 30 godina islamskog prava.

Zemlje u kojima se primenjuje neka verzija šerijatskog prava su: Avganistan, Bahrein, Bruneji, Egipat, Indonezija, Iran, Irak, Malezija, Maldivi, Mauritanija, Nigerija, Pakistan, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.

Šerijatski zakon i prava žena

Talibani su ranije ove godine rekli da žele “pravi islamski sistem” u Avganistanu koji bi odredio prava žena i manjina, u skladu s kulturnim tradicijama i verskim pravilima.

Žene su tokom prošle talibanske vlasti morale da nose burke i nisu smele da koriste usluge zdravstvene zaštite koju je vodio muškarac, dok devojčice nisu smele da pohađaju školu.

Patrijarhalni pogled temelj je tradicionalnog islamskog zakona o porodičnim odnosima. Očevi imaju pravo da sklope brak svojim kćerima, bile one maloletne ili punoletne, ali se pravnici slažu da odrasla žena koja više nije devica mora da dâ svoj izričit pristanak na brak. Pitanje ima li ćerka devica pravo na prigovor na brak ugovoren od strane oca, predmet je rasprave među islamskim pravnicima. Neki smatraju da se njen prigovor treba uzeti u obzir, ali da on nije obvezujući, dok drugi smatraju da takav prigovor isključuje brak.

Porodični zakon

U tradicionalnom islamskom porodičnom pravu, muževi imaju pravo na poligamiju i mogu biti u zakonitom braku s najviše četiri žene. Muž je tokom braka dužan da brine o ženi i izdržava je, pod uslovom da mu je ona poslušna. Žena koja odbija dominaciju muža i koja napusti porodični dom bez opravdanog razloga gubi svoje pravo na izdržavanje.

Razvod braka može se postići zajedničkim dogovorom supružnika. Međutim, samo muž ima moć jednostrano da raskine brak iz razloga odricanja. Ovde se radi o vanparničnom postupku; odnosno muž se može samovoljno odreći svoje žene i za to ne odgovara nadzoru suda ili bilo kojem drugom službenom telu.

Kako se donose sudske odluke?

Kao i svaki pravni sistem, šerijat je složen i njegova se praksa u potpunosti oslanja na kvalitet i obuku stručnjaka, navodi BBC.

Islamski pravnici izdaju smernice i presude. Smernice koje se smatraju formalno-pravnim rešenjima zovu se fetve.

Postoji pet različitih škola šerijatskog prava, a doktrine se razlikuju po tome koliko se doslovno tumače tekstovi iz kojih proizlazi šerijatsko pravo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.