BBC: Platinasti jubilej – kraljica Elizabeta Druga kao kamen temeljac britanske nacije (FOTO)

Velika Britanija ove nedelje slavi 70 godina Elizabete Druge na prestolu, kraljice koja je postala „kamen-temeljac u arhitekturi svoje zemlje, postojan i nepomerljiv“ – piše danas Bi-Bi-Si (BBC).

Pre dve decenije, u govoru 2002. godine povodom Zlatnog jubileja, kraljica je izjavila da je svoju ulogu doživela kao „vođenje kraljevstva kroz vreme promene“.

„Promena je postala konstanta, izlaženje na kraj s njom postala je sve zahtevnija disciplina“, priznala je ona.

Ove reči najbolje ilustruju izazov koji je kraljica postavila sebi: da doslednost i stalnost budu ključni kvaliteti njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.

Sa samo 27 godina kada je krunisana 1952, kraljica je svetu predstavljena kao novi početak osiromašenog kraljevstva i njegovog carstva u raspadanju.

„Budući da više nismo imperijalna sila, pokušavamo da se pomirimo s tim šta to znači po nas i naše odnose sa ostatkom sveta“, rekla je ona.

Podršku je usmerila u Komonvelt nacija, koji je okupio Veliku Britaniju i njene bivše kolonije.

Kraljica je time priznala da monarhija i zemlja moraju da se prilagode posleratnom senzibilitetu, vrednostima međunarodne ravnopravnosti i nezavisnosti, kao i padu kolonijalizma.

Godine 1974, u godini trodnevne radne nedelje, podivljale inflacije, dvaput organizovanih opštih izbora i bombaške kampanje Irske Republikanske Armije (IRA) na britanskom kopnu, kraljica je doživela sopstvenu ulogu, još jednom, kao ulogu vrhovne utešiteljke, navodi BBC na srpskom.

U razjedinjenoj Velikoj Britaniji sedamdesetih, kraljica je želela da se njene reči i dela dožive kao neutralni i nepristrasni.

I zato je posegnula za večitim vrednostima na kojima je bila zasnovana njena filozofija.

„Dobra volja je bolja od mržnje, tolerancija je bolja od osvete, saosećanje je bolje od besa“, rekla je kraljica.

Godine 1978, još jedne godine nasilja i razdora u Velikoj Britaniji, kraljica je pokušala da oraspoloži naciju.

„Vrlo je teško biti veseo i konstruktivan kad sve oko nas ukazuje na suprotno… Ali odustati od tog napora značilo bi ugasiti veru u bolje sutra. Čak i ako problemi deluju preveliki, uvek ima prostora za optimizam“, rekla je ona.

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti svoje podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.

Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na SAD 11. septembra potresao je svet i kraljica je ponovo pozvala na pomirenje i oproštaj.

Pošto je prisustvovala raspadu braka i razvodu njeno dvoje dece i stravičnom požaru koji je izbio u njenom domu u Vindzoru, kraljica je 1992. priznala da je godina bila teška.

Bio je to period krize i skandala za kraljevsku porodicu, a njen ugled pretrpeo je pozamašnu štetu.

Njen odgovor na krizu bio je da razmišlja o dugoročnom: ne kao o dnevnim novinskim naslovima, niti o godini teškoća, ne čak ni o velikim izazovima čitave njene vladavine, već o viševekovnom periodu.

Smrt Dajane, princeze od Velsa, u saobraćajnoj nesreći 1997, izazvala je javne izlive bola koji je bio i ogroman pritisak na kraljevsku porodicu.

Usledili su zahtevi da kraljica svoju ožalošćenost podeli sa svetom.

Porodica je prvobitno ostala na imanju Balmoral s njenim unucima, gde je kraljica ignorisala pozive da se obrati naciji.

Šest dana posle Dajanine smrti, vratila se u London i u crnini govorila narodu.

Možda jedini put tokom njene vladavine dozvolila je da granice dve jasno razdvojene uloge postanu nejasne – javni monarh i privatna baka koja je govorila kao jedno da bi objasnila zašto je ostala u Škotskoj.

„Ove nedelje u Balmoralu, svi smo pokušavali da pomognemo Vilijamu i Hariju da se pomire sa stravičnim gubitkom koji su pretrpeli, kao i mi zajedno s njima“, objasnila je ona.

Čak i u tom posebnom govoru veče pred sahranu Dajane, međutim, kraljica je održala emocionalnu distancu, u skladu sa vlastitim ubeđenjem kako monarh treba da se ponaša.

Ali bio je to rizik u društvu koje je sve više počelo da izjednačava autentičnost sa otvorenim iskazivanjem emocija.

Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji.

Ljudi su u kraljici Elizabeti Drugoj prepoznali autentičnost zasnovano na doslednosti, piše BBC.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.