Burno uoči samita NATO, razmišlja se i o konferenciji o bezbednosti u Evropi
Lideri NATO popodne počinju susret u Briselu, na kojem se očekuje veoma oštra rasprava s američkim predsednikom Donaldom Trampom pre svega oko američkog stava da je neodrživo da SAD podmiruju najveći deo troškova za delovanje NATO i odbranu Evrope, dok Evropa ostvaruje veliki višak u trgovini s Amerikom.
Evropski saveznici u NATO veoma strahuju da bi Tramp mogao izazvati i raskol u Atlantskom savezu pošto je Vašington krenuo u trgovinski rat i zaveo sankcije Evropi, napustio sporazum o nadzoru razvoja nuklearnog oružja s Iranom, kao i Pariski sporazum o klimatskim promenama.
Evropljani smatraju da je Trampova politika zatvaranja Amerike u svoje granice i interese, kao i oglušivanja o interese i stavove Evrope, već izazvala duboke potrese i sumnje u kvalitet savezništva, pa francuski list Figaro danas čak traži da „Francuska predloži partnerima u NATO da se sazove nova velika konferencija o bezbednosti u Evropi“.
Tramp je jutros na radnom doručku s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom žestoko zamerio Nemačkoj što s Rusijom gradi novi gasovod i time povećava izdatke za kupovinu ruskog gasa a ne plaća dovoljno za troškove NATO.
Stoltenberg će, primećuje Figaro, danas na samitu „pozvati na uzbunu i dati prikaz mogućih opasnosti od ruskog ‘medveda’“, dok će 16. jula Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarati o krizi u Ukrajini, dakle upravo o evropskoj bezbednosti, pa to može biti okvir za neki širi dogovor svih Evropljana o novoj bezbednosnoj strukturi na kontinentu.
Generalni sekretar NATO Stoltenberg nije mogao da ubedi novinare da se može doći do konačnog dogovora evropskih NATO saveznika i Trampa, potvrdio je da je Tramp u razgovoru s njim “veoma neposredno“ zahtevao da saveznici podmire „zaostala dugovanja“ i da se na sastanku vodja NATO popodne i sutra raspravi i pitanje izgradnje rusko-nemačkog gasovoda Južni tok 2, mada je Stoltenberg primetio da to nije nadležnost NATO.
Američki izvori su preneli da će Tramp s Putinom razgovarati o zamerkama Vašingtona na izgradnju Južnog toka 2, kao i o Iranu, Ukrajini i mogućnostima da se, uprkos razmimoilaženjima, utre put većoj američko-ruskoj saradnji.
Analitičari Džerman maršal fonda ocenjuju da je Trampov „pristup sukobljavanja i razdvajanja prema NATO“ od šefa CIA Majka Pompea ocenjenjen kao „preustrojstvo“, dok je visoki zvaničnik Stejt departmenta Ves Mičel podvukao da je to „strategijska obnova“.
To vodi „nestrategijskom raskidu s prekoatlantskim savezništvom“, zaključuju analitičari i dodaju da „u tim okolnostima Francuska vidi priliku da razvoj pogura ka ‘strategijskoj samostalnosti’, a to znači političkoj, operativnoj i industrijskoj sposobnosti da se vojno deluje i bez američke podrške, ako bude potrebno“.
„Evropske države činjenički nemaju drugog izbora već da se udruže i ojačaju svoju odbrambenu moć, iako nastave da traže načine da očuvaju prekoatlantske veze“, ističu analitičari GMF, ukazujući i na izvestan pomak u saradnji EU-NATO.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.