Četiri glavna razloga zašto je Marijupolj toliko važan Rusiji

Nakon razornih napada koji traju već osam nedelja, čini se da je Rusija blizu potpunog zauzimanja lučkog grada Marijupolja. Hiljade ljudi je ubijeno u opsadi, koja je započela kada su ruske trupe počele da okružuju ​​grad početkom marta.

Ukrajinske snage nastaviće da brane Marijupolj uprkos ultimatumu Rusije, saopštili su danas zvaničnici tog ukrajinskog grada koji je pod blokadom ruskih snaga.

Savetnik gradonačelnika Marijupolja Petro Andrjuščenko rekao je, odgovarajući na zahtev ruskog Ministarstva odbrane za predaju, da ukrajinske snage nastavljaju borbu, prenosi CNN.

Šef ruskog Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Mihail Mizincev saopštio je ranije danas da su ruske oružane snage ponudile pripadnicima nacionalističkih bataljona i stranim plaćenicima blokiranim u Marijupolju da polože oružje, pa će im životi biti pošteđeni.

Ali zašto je Mariupolj toliko važan za planove Rusije? BBC-jev dopisnik za sigurnost Frank Gardner u kratkoj analizi navodi četiri glavna razloga.

Obezbeđivanje koridora između Krima i Donbasa

Geografski, Marijupolj zauzima samo malo područje, ali stoji na putu ruskim snagama s poluostrva Krima. Obezbeđenje grada omogućiće Rusiji da izgradi kopneni most od Rusije do Krima, što je veliki strateški i vojni uspeh. Ako bi zauzela Marijupolj, Rusija bi imala potpunu kontrolu nad više od 80% ukrajinske obale Crnog mora. To bi prekinulo ukrajinsku pomorsku trgovinu i dodatno je izolovalo od ostatka sveta.

Boreći se protiv ruskih snaga poslednjih mese i po dana, Ukrajinci koji se brane uspeli su za sebe da vežu veliki broj ruskih vojnika. Neuspeh Rusije da obezbedi brzo zauzimanje grada podstaklo je ruske zapovednike da pribegnu savremenoj verziji srednjovekovne opsadne taktike.

Napali su Marijupolj topovima, raketama i projektilima i oštetili ili uništili preko 90% grada. Takođe su prekinuli pristup električnoj energiji, grejanju, vodi za piće, hrani i medicinskim zalihama, što je stvorilo humanitarnu katastrofu.

Gušenje ukrajinske ekonomije

Marijupolj je najveća luka u Azovskom moru i dom velike železare i čeličane. Bio je i ključno izvozno središte ukrajinskog čelika, uglja i kukuruza. Njegov gubitak bio bi veliki udarac za ono što je ostalo od ukrajinske privrede.

Prilika za propagandu

U Marijupolju se nalazi jedinica ukrajinske milicije Azov, u kojoj se nalaze ekstremisti krajnje desnice, uključujući i neonaciste. Iako čine samo delić ukrajinskih borbenih snaga, ovo je za Moskvu bilo korisno propagandno oruđe.

Ako Rusija uspe da uhvati dovoljno živih boraca brigade Azov, oni bi mogli da budu prikazivani u medijima pod kontrolom ruske države kako bi se diskreditovala ukrajinska vlada.

Veliko podizanje morala

Predsednik Vladimir Putin vidi da ukrajinska obala Crnog mora pripada nečemu što se zove „Nova Rusija“ – ruskim zemljama koje potiču iz carstva iz 18. veka.

Putin želi da oživi taj koncept, „spašavajući Ruse od tiranije prozapadne vlade u Kijevu“, kako on to vidi. Marijupolj mu trenutno stoji na putu u ostvarenju tog cilja.

Marijupolj je pružio žestok otpor, ali je platio visoku cenu. Grad je desetkovan, uglavnom su ostale samo ruševine. Ući će u istoriju uz Grozni i Alep, mesta koja je Rusija granatirala dok se nisu pokorili, pretvorivši ih u ruševine. Poruka ostalim ukrajinskim gradovima je jasna: ako se odlučite odupreti kao što je to učinio Marijupolj, možete očekivati istu sudbinu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.