U trendu

Čile: Kongres pokrenuo postupak opoziva predsednika Pinere

SANTJAGO – Donji dom čileanskog kongresa Dom deputata glasao je danas za opoziv predsednika Sebastijana Pinere čime je pokrenut proces i u Senatu o smeni zbog optužbi da je šef države favorizovao prodaju porodične imovine dok je bio na položaju.

Glasanje o prihvatanju optužbe protiv predsednika podržalo je samo 78 poslanika, što je minimum da predlog prođe u Domu deputata koji ima 155 poslaničkih mesta, a obavljeno je nakon maratonske 20-časovne sednice, preneo je AP.

Protiv optužbe je glasalo 67 poslanika, uključujući i nekoliko članova opozicije, a ostali su bili uzdržani ili odsutni.

Kao i u SAD i mnogim drugim zemljama, nakon opoziva sledi suđenje u Senatu, ali malo je verovatno da će Pineru smeniti 43-člani Gornji dom (Senata), gde opozicija ima samo 24 od 29 glasova, koliko je potrebno da Pinera bude smenjen s predsedničkog položaja.

Senat će raspravljati o njegovoj sudbini u žaru predizborne kampanje pred prvi krug opštih izbora zakazanih za 21. novembar, a Pinerin mandat redovno ističe 11. marta, dok prema Ustavu Čilea reizbor predsednika u dva mandata uzastopno nije moguć.

Optužba je, inače, usledila nakon objavljivanja „Pandorinih dokumenata“, koji su otkrili ofšor finansijske poslove istaknutih ličnosti iz sveta politike širom planete, uključujući Pineru, jednog od najbogatijih ljudi u Čileu.

Dokumenti koji su procurili u javnost otkrili su da je jedan od Pinerinih sinova koristio ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim ostrvima za prodaju rudarskog projekta Dominga, čiji je suvlasnik porodica Pinera.

Konačna isplata za prodaju rudnika 2011. godine bila je moguća zahvaljujući tome što je tadašnja vlada, na čijem čelu je bio Pinera, odbila da lokaciju rudnika na severu centralnog Čilea proglasi rezervatom prirode uprkos apelima ekoloških organizacija.

Kada su istražitelji nekoliko godina kasnije ispitali taj slučaj, Pinera je rekao da nije bio uključen u upravljanje kompanijama i da nije čak ni shvatio kakva mu se povezanost sa projektom Dominga pripisuje.

Predsednički kabinet je prošlog meseca objavio da Pinerin prvi predsednički mandat, od 2010. do 2014. godine, nije počeo onda kada je dogovorena prodaja, da su tužioci i sudovi 2017. godine odlučili da nije počinjen nikakav kriminalni akt, te da Pinera nije umešan, kao i da su svi porezi za tu transakciju plaćeni u Čileu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.