Čovečanstvo od danas u DUGU (video, foto)

Svet ulazi u ekološki dug od prvog dana avgusta i za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu, dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN).

Svetski fond za prirodu (WWF) u saopštenju za medije izdatim ovim povodom podseća da je Dan ekološkog duga onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti. Od kada se vrše merenja, 1997. Dan ekološkog duga bio je krajem septembra, ove se godine najranije obeležava i simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse.

– Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno. Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece – ističe direktor WWF Adrije, Deni Porej.

Izveštaj o živoj planeti koji je uradio WWF, predočava da sve zemlje regiona žive iznad svojih prirodnih kapaciteta, navodi se u saopštenju i ilustruje podacima GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe) koji je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet).

– Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula) – kaže Deni Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.

S obzirom da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, u WWF-u ističu da je Dan ekološkog duga snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomoći u ostvarivanju održivog razvoja. Zaključuju takođe da do 2020. godine moramo definisati ključne obaveze i akcije kojima ćemo u narednoj deceniji preokrenuti trend gubitka prirode i pomoći u osiguravanju zdravlja i dobrobiti ljudi i naše planete.

(Danas)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike