U trendu

Čovečanstvu preti nezamisliva patnja, mnogo brže nego što možemo da zamislimo

Više od 11.000 naučnika iz 153 države proglasilo je vanredno stanje za klimu upozorivši da ono može doneti „nezamislive patnje“ ako se hitno ne preduzme akcija radi očuvanja biosfere.

„Naučnici imaju moralnu obvezu da jasno upozore čovečanstvo na bilo koju veliku egzistencijalnu pretnju“, kažu potpisnici teksta objavljenog u utorak u časopisu Bioscience, a prenoi Index.

„Uprkos 40 godina svetskih pregovora o klimi, uz nekoliko izuzetaka, uopšteno smo poslovali uobičajeno i uveliko smo propustili da se uhvatimo u koštac s tim osetljivim pitanjem“, piše savez naučnika, koji predvode Vilijam Ripl i  i Kristofer Volf sa univerzietata u Oregonu.

„Klimatska kriza je stigla i ubrzava se brže nego što je većina načnika očekivala“, pišu potpisnici.

Šest koraka

Preporučuju šest koraka koji bi trebalo da ublaže najpogubnije učinke klimatskih promena: zameniti fosilna goriva niskouugljeničnim obnovljivim izvorima; smanjiti emisije zagađivača poput metana; zaštititi ekosisteme na Zemlji; jesti uglavnom hranu baziranu na biljkama, a manje na proizvodima životinjskog porekla, stvarati provredu bez korišćenja ugljenika; stabilizovati svetsku populaciju koja se povećava za više od 200.000 ljudi svakoga dana.

Smanjenje otpadaka hrane kritičan je problem jer naučnici upućuju da najmanje trećina sve hrane koju proizvedemo završi u smeću, a u proizvodnji te hrane stvorene su ogromne nepotrebne emisije stakleničkih gasova.

„Naši ciljevi moraju se okrenuti od rasta BDP-a i stremljenja za bogatstvom prema održavanju ekosistema i poboljšanju ljudskog blagostanja tako što će prioritet biti osnovne potrebe i smanjenje nejednakost“, navode naučnici.

Naš jedini dom

Naučnici kažu da su ohrabreni nedavnim manifestacijama mladih ljudi koji petkom upozoravaju vlade da krenu u akciju za spas planete kao i drugim temeljnim kampanjama.

Kao Savez svetskih naučnika, potpisnici ističu da su spremni da pomognu vladama i svim koji donose odluke u poslovanju i razvoju u ostvarenju pravednog prelaza na obnovljivu i pravednu budućnost.

Čovečanstvo treba da postupi tako „da održi život na planeti Zemlji, našem jedinom domu“, navode potpisnici.

Porast nivoa mora preti milionima

Stotine miliona ljudi mogli bi ostati bez svojih domova zbog porasta nivoa mora u sledećih 30 godina, pokazuje studija objavljena pre nedelju dana u časopisu Nature Communications.

Očekivani porast nivoa mora u tom razdoblju je od 0,6 do 2,1 metra.

Tako će do 2050. površina na kojoj trenutno živi oko 300 miliona ljudi pasti ispod nadmorske visine prosečne poplave, dok će do 2100. površina s 200 miliona stanovnika trajno pasti ispod standardnog nivoa plime.

Nivo mora se od 1992. u proseku podigao za čak 7,6 centimetara, a na nekim mestima i za skoro 23 centimetra. Ovim tempom moguće je da će se do 2100. nivo mora podići za 65 centimetara, a Zemlja zagrejati za dodatna 3 stepena.

Naš se planeta ubrzano zagreva, što se naročito primećuje po otapanju lednika od Grenlanda do Antarktika.

Ledena ploča na Grenlandu, koja može, ako se otopi, da povisiti nivo mora za 6 metara, topi se najbrže. Između 2006. i 2015. izgubila je u proseku više od 275 gigatona leda godišnje.

Ledeni pokrivač Antarktika takođe rapidno nestaje. Gubitak njegove mase utrostručio se između 2007. i 2016. u odnosu na prethodnih deset godina.

Otprilike 70% najgore ugroženih dolazi iz Azije. Radi se o osam zemalja – Kini, Japanu, Indiji, Indoneziji, Tajlandu, Filipinima, Vijetnamu i Bangladešu.

Kineski niski ležeći gradovi posebno su ranjivi, a od glavnih gradova rizični su vijetnamski Hanoi, bangladeški Daka i indijski Kalkuta, prestonica Zapadnog Bengala.

Ovo što se sada događa nije zabeleženo 2000 godina

Istraživanje objavljeno u julu ove godine pokazuje da brzina i opseg globalnog zagrevanja u današnje vreme nadmašuju sve što je dosad zabeleženo u proteklih 2000 godina.

Naučnici kažu da je ovo pokazatelj da mnogi od argumenata koje su ranije koristili klimatski skeptici više ne vrede.

Naučnici dele klimatsku istoriju sveta iz poslednjih nekoliko vekova u nekoliko velikih era, od „toplog rimskog razdoblja“ koje je trajalo od 250. do 400. godine naše ere, kada je vreme širom Evrope bilo neobično toplo, do „malog ledenog doba“ i opadanja temperatura od 14. veka nadalje.

Neki su ove događaje smatrali dokazima da se svet zagrevao i hladio u više navrata kroz vekove i da je zagrevanje prisutno od industrijske revolucije samo deo tog procesa i nije razlog za brigu.

Nova istraživanja su pak ozbiljno uzdrmala valjanost ove teze.

Naučni timovi rekonstruisali su klimatske uslove u poslednjih 2000 godina koristeći se pokazateljima klimatskih promena poput godova, korala i jezerskih taloga. Došli su do zaključka da se ništa od navedenog nije dogodilo na globalnom nivou.

Takođe su utvrdili da je „malo ledeno doba“ bilo najjače na području Tihog okeana u 15. veku, a u Evropi u 17. veku.

Ranija razdoblja velikog porasta ili pada temperatura nikad nisu zahvatila više od polovine Zemaljske kugle u isto vreme.

„Toplo srednjevekovno razdoblje“ koje je trajalo od 950. do 1250. nije zahvatilo više od 40% Zemljine površine.

Ljudsko delovanje uzrok dosad neviđenih promena 

Današnje otopljenje prisutno je pak u ogromnoj većini naše planete.

„Najtoplije razdoblje u protekla dva milenijuma bilo je u 20. veku  i zahvatilo je 98% planete“, stoji u jednom od izveštaja.

„Ovo pruža konkretne dokaze da je globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem prouzrokovalo nikad ranije viđene promene ne samo u porastu temperatura, već i u njegovom prostornom razmeštaju u proteklih 2000 godina“, dodaje se.

Naučnici tvrde da su u razdobljima pre moderne industrijske ere glavni uzrok zagrevanja bili vulkani i da nema dokaza o ikakvom uticaju zračenja Sunca na temperature na Zemlji.

Trenutno razdoblje nadmašuje prirodnu varijabilnost, tvrde naučnici.

„Iz instrumentalnih podataka, a isto tako i rekonstrukcija, vidimo da nivo zagrevanja u novije vreme nadmašuje isti uzrokovan prirodnim uzrocima“, tvrdi dr. Rafael Neukom sa univerziteta u Bernu.

Iako cilj istraživanja nije bio dokazati da je glavni uzrok današnjeg zagrevanja ljudsko delovanje, njegovi pronalasci bez sumnje pokazuju da je to ovde slučaj.

„U istraživanju se nismo bazirali na pronalazak uzroka globalnog otopljenja, budući da smo to uradili mnogo puta i dokazi uvek pokazuju da je reč o delovanju čovjeka na klimu“, tvrdi dr. Neukom.

„Naša istraživanja samo su pokazala da prirodni uzročnici sami po sebi nisu mogli da izazovu globalno zagrevanja na ovom nivou, bilo da je reč o porastu temperatura, bilo o prostornom razmeštaju“, dodao je.

Napišite komentar