Da li su sakoi i kravate prinuda – pitaju poslanici koji se bore protiv pravila oblačenja

Poslanici parlamenata saveznih država SAD tvre da su prisiljeni da se drže zastarelih pravila odevanja koja se sve više smatraju seksističkim i rasističkim.

Tako državni senator latinoameričkog porekla na Rodajlendu u patikama prigovara da je ukaz da mora da nosi sako i košulju oblik „belog ugnjetavanja“. Poslanice u Montani žale se da su preterano seksistička pravila o dužini suknje i dubin idekoltea.

A poslanik u Ajovi nosio je farmerke za govornicom prošlog meseca da bi ismejao republikanske poslanike jer odbijaju da koriste sanitarne maske, a zabranjuju farmerke ili drugu svakodnevnu ležernu odeću.

S obzirom na to da je medju poslanicima u mnogim saveznim državama sve više žena i drugih osoba koje nisu belci, parlamenti su primorani da se bave revidiranjem dugogodišnjih pravila belaca o oblačenju, koja se sve više smatraju seksističkim i rasističkim.

„Ta pravila omogućavaju da sudimo ljudima na osnovu načina na koji se oblače ili kako izgledaju, a ja jednostavno smatram da je to vrlo problematično“, rekao je Džonaton Akosta, 31-godišnji senator demokrata države Rodajlend. „Uveravam vas da ovo što nosim, ni malo ne utiče na kvalitet onoga čime doprinosim“.

Nacionalna konferencija državnih poslanika nije izračunala koliko skupština razmatra ili je već izmenio pravila o odeći. Ali, ta organizacija sa sedištem u Denveru rekla je da je otprilike polovina svih zakonodavnih tela saveznih država imala neku vrstu formalizovanog kodeksa odevanja 2019. godine.

Rasprave o oblačenju takođe su se pojavile u Kongresu SAD. Prigovori poslanica dugogodišnjoj zabrani haljina i bluza bez rukava i cipela sa otvorenim prstima, podstakli su bivšeg republikanskog predsednika Predstavničkog doma Pola Rajana 2017. da obeća reviziju kodeksa, mada nije jasno da li je time niz pravila uopšte osavremenjen.

Na drugoj strani sveta, maorski poslanik je prošlog meseca pobedio u borbi protiv kravate u novozelandskom parlamentu. Kravatu je ismevao kao „omču kolonijalista“ i umesto nje nosio tradicionalni privesak „hei tiki“.

Nekonvencionalna odeća može biti efikasna „izjava otpora“ ili solidarnosti u političkoj areni, ali kodeksi odevanja takođe igraju važnu ulogu u očuvanju „pristojnosti“, rekla je Ronda Garlik, dekanica u „Parsons School of Design“ u Njujorku.

„Problem potiče otuda što se za sahranu oblačimo drugačije nego za rad na roštilju“, rekla je ona. „Postoje li drugi načini da se izrazi razlika ili otpor, a da se i dalje pokazuje poštovanje ili poštuje formalnost?“, pitala je ona.

Svađa oko pravila odevanja takođe odražava opšti pokret ka ležernijoj, neformalnoj odeći u savremenom društvu, rekao je Ričard Tompson Ford, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Stanford i autor knjige „Kodeksi odevanja: Kako su zakoni mode stvorili istoriju“ (Dress Codes: How the Laws of Fashion Made History).

„Kad pogledam senatora s Roajslenda, više mi liči na ‘tehnološkog brata’ (tech bro) nego na bilo šta drugo“, rekao je Ford, pozivajući se na ponekad podrugljiv nadimak za radnike u Silicijumskoj dolini.

Senat Rodajlenda gde su Demokrate većina, odobrio je u utorak novi kodeks odevanja, zbog prigovora Akoste i drugih poslanika.

Revidirani kodeks star decenijama, zahteva od psolanika Senata i osoblja da nose „odgovarajuću i prigodnu odeću, kao što su bluza, pantalone i košulja s kragnom sa pratećom jaknom“.

Demokratski senator Luis Dipalma, koji predsedava odborom za pravila koji je odobrio revidirani kodeks odevanja, tvrdi da je taj propis liberalniji nego u drugim saveznim državama.

„Kodeks odevanja i pristojnost se odnose na poštovanje institucije koja ima više od 200 godina“, rekao je on.

Senator Gordon Rodžers, republikanac iz seoskog kraja, rekao je da podržava pravila o odeći, iako je priznao da mu je bilo teško da umesto svojih omiljenih teških čizama nosi elegantne ciple uz odelo i da mora da kkupuje odela, mada traži samo polovna, samo da bi ušao su parlament.

Ali senatorka Sintia Mendes, demokratkinja, osporila je da je ovogodišnji kodeks odevanja bolji od prethodnog koji je jednostavno zahtevao da svi u Senatu „budu prigodno odeveni“, a ukazale je da je simptomatično što se to zahteva baš posle izbora na kojima je izabrano više žena i drugih koji nisu belci.

Ona smatra da je kodeks odevanja „kolonizacioni jezik, da se svi podsete ko je na vlasti. Uvek je sve počinjalo od toga šta se nekom naredi da radi sa svojim telom“, rekla je Mendes.

Akosta, koji je izabran u novembru kao predstavnik velike zajednice latinosa grada Sentral Fols, tvrdi da se kodeks odevanja čak i ne primenjuje: nedeljama je nosio džempere, trenerke  i sportske patike „Air Jordan“ a da mu niko nije prigovorio.

„Čija se osećajnost vređa?“, pitao je Akosta, namerno oblačeći crnu „gvajaru“ – tradicionalnu karipsku košulju bez kragne, za poslaničku debatu u utorak.

Taj diplomirani student sociologije Univerziteta Braun priznao je da su lideri Senata pravila odevanja bar uklonili za povremene goste poslanika Senata, što je izazivalo probleme.

Ali, rekao je da snažno protivljenje potpunom ukidanju pravila odevanja samo pokazuje koliko je teška borba mlađih, naprednijih poslanika koji pokušavaju da zakonodavno reše važnije stvari od te.

„To govori koliko je ova institucija konzervativna“, rekao je Akosta. „Veoma je teško bilo šta promeniti“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.