Danas virtuelni samit o klimi, učestvuju brojni svetski lideri medju kojima i predsednik Srbije
Desetine šefova vlada i država danas će govoriti o svojim ambicijama u borbi protiv klimatskog zagrevanja na virtuelnom samitu namenjenom da se ponovo podstaknu napori za očuvanje klime pet godina posle Pariskog sporazuma.
Brojni svetski lideri će se obratiti na samitu „Klimatske ambicije, samit 2020“ koji organizuju Ujedinjene nacije, Velika Britanija i Francuska u partnerstvu sa Čileom i Italijom, a medju njima su francuski predsednik Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, kineski predsednik Si Djinping kao i predstavnici firmi, civilnog društva i domorodačkih naroda.
Na samitu će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a njegovo obraćanje predvidjeno je odmah posle francuskog predsednika Emanuela Makrona, i biće jedini lider iz regiona čije će se poruke čuti na tom skupu, prenose danas Večernje novosti.
Govornici su izabrani zbog ambicija njihovih ciljeva za klimu, naveli su organizatori koji obećavaju da neće biti mesta za uopštene izjave. Medju odsutnima su Brazil i Australija čiji ciljevi su procenjeni kao nedovoljni.
Samit, koji se takodje smatra fazom ka predstojećem skupu UN o klimi COP26, koji se organizuje 2021. u Glazgovu u Škotskoj, će otvoriti britanski premijer Boris Džonson u 15 časova po srednjeevropskom vremenu.
„Naše delovanje kao lidera ne treba da bude motivisano strahom ili opreznošću već ambicijom na zaista visokom nivou, rekao je Džonson uoči samita.
On je najavio u saopštenju da će Velika Britanija prekinuti „što je pre moguće“ da finansira projekte sa fosilnim gorivom u inostranstvu. Britanska vlada se pored toga obavezala da smanji emisije ugljen dioksida (CO2) za najmanje 68 posto do 2030. godine.
Delegacije 195 zemalja su se 12. decembra 2015, na kraju 13 dana žestokih pregovaranja na sastanku UN o klimi COP21 obavezale da zadrže zagrevanje planete ispod dva stepena Celzijusa, i ako je moguće manje od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru.
Medjutim posle tog istorijskog dogovora entuzijazam je oslabio, i dodatni udarac je dat izborom godinu dana kasnije za predsednika SAD Donalda Trampa koji je objavio povlačenje Amerike iz Pariskog ugovora.
Uprkos pritiska javnog mnjenja klimatske politike danas nisu na visini zadatka, ocenio je nedavno generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
„Mi već beležimo zagrevanje od 1,2 stepena i klimatske ekstreme bez presedana“, rekao je Gutereš. Vručine, uragani koji se nižu, ogromni šumski požari, poplave, umnožavaju se razorni dogadjaji koji su nesporni znak zagrevanja planete koja beleži najtopliju deceniju ikad registrovanu.
Potpisnice Pariskog sporazuma treba do kraja 2020. da podnesu reviziju svojih obaveza. Medjutim samo je dvadesetak zemalja koje predstavljaju manje od pet odsto svetskih emisija štetnih gasova to uradilo.
„Osećamo da je potrebno da se ponovo podstakne mašina“ rekla je juče za Frans pres fracuska ministarka za ekološku tranziciju Barbara Pomili .
„Došao je trenutak za jedan broj zemalja da pokažu svoje ambicije“, dodala je ona.
Pre samita više država najavilo je ambiciozne planove o smanjenju svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte. U petak se 27 zemalja EU dogovorilo da smanje emsije za najamnje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990, više od ranijeg cilja za smanjenje od 40 odsto, i da očekuju neutralnost u emisijama ugljen dioksida do 2050.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.