U trendu

Deveti dan invazije na Ukrajinu: Rusi zauzeli najveću nuklearnu elektranu u Evropi

Ruske snage zauzele su danas ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, a požar koji je izbio u njoj tokom napada nakratko je širom sveta podstakao strahovanja od moguće katastrofe.

Vatrogasci su ugasili požar, a povišen nivo radioaktivnosti nije zabeležen, naveli su zvaničnici UN i Ukrajine.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi rekao je da je tokom noćašnjeg ruskog napada na elektranu Zaporožje, u gradu Energodar, jedan projektil pogodio centar za obuku, i da nijedan od šest reaktora nije oštećen.

Taj napad na jugoistoku Ukrajine evocirao je uspomene na najveću nuklearnu katastrofu u istoriji, u ukrajinskom Černobilju 1986. godine. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je noćas da se plaši eksplozije koja bi značila „kraj za sve, kraj za Evropu, evakuaciju Evrope“.

Ipak, nuklearni zvaničnici od Švedske do Kine, kao i Grosi, naveli su da nisu prijavljena povećanja radijacije.

Ukrajinske vlasti su potvrdile da su ruski vojnici preuzeli kontrolu nad celom lokacijom, ali su navele da je osoblje elektrane nastavilo da upravlja njom.

Grosi je rekao da su u požaru povređene dve osobe, dok vlasti navode da su tokom ruskog napada na Zaporožje poginula tri ukrajinska vojnika i da su dva ranjena.

Zbog napada na elektranu Zaporožje, danas je u Njujorku počela hitna sednica Saveta bezbednosti UN.

Ruske snage su danas nastavile sa ofanzivom na više frontova, a broj izbeglica koje beže iz Ukrajine prešao je 1,2 miliona.

Vojska ruskog predsednika Vladimira Putina izvela je prethodnih dana stotine raketnih i artiljerijskih napada na gradove i druge lokacije širom Ukrajine i ostvarila značajne uspehe na jugu zemlje, u očiglednom pokušaju da ukrajinskim snagama odseče pristup moru.

Odsecanje pristupa Ukrajine Crnom i Azovskom moru nanelo bi težak udarac njenoj ekonomiji i moglo bi dodatno da pogorša veoma lošu humanitarnu situaciju u zemlji.

U centru Kijeva danas se moglo čuti često granatiranje, iako je ono udaljenije nego prethodnih dana. Jaki udari su odjekivali svakih deset minuta.

Savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič rekao je da su bitke, koje uključuju vazdušne i artiljerijske napade, nastavljene severozapadno od Kijeva, i da su severoistočni gradovi Harkov i Oktirka bili pod jakom vatrom.

Arestovič je naveo da ukrajinske snage i dalje drže severni grad Černigov i da su osujetile nastojanja Rusa da zauzmu važan južni grad Nikolajev.

Ukrajinska artiljerija je odbranila Odesu, najveći lučki grad u zemlji sa velikom pomorskom bazom, od višestrukih pokušaja ruskih brodova da pucaju na tu crnomorsku luku, kazao je Arestovič.

Dodao je da je druga strateški važna luka, Marijupolj na Azovskom moru, „delimično pod opsadom“ i da ukrajinske snage odolevaju ruskim pokušajima da opkole grad. Ukrajinski zvaničnici navode da je Marijupolj zbog borbi ostao bez struje, grejanja i vode, i da su u prekidu i telefonske linije.

Neimenovani zapadni zvaničnik rekao je da je ruski vojni konvoj, koji se kreće prema Kijevu, slabo napredovao u prethodnih nekoliko dana. On je kazao da su Ukrajinci iz vazduha napali ruski konvoj, čija je dužina procenjena na 64 kilometra, ali da su njihove mogućnosti ograničene.

Zvaničnik je procenio da ukrajinske snage i dalje kontrolišu veći deo teritorije zemlje, dok Rusija drži gradove Herson, Melitopolj i Berđansk, na jugu.

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je da je od početka ruske invazije na Ukrajinu ubijen 331 civil, ali da je stvaran broj verovatno mnogo veći.

Posle noćašnjeg napada na Zaporožje, Zelenski je ponovo apelovao na Zapad da uvede zonu zabrane letova iznad Ukrajine.

Međutim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbacio je tu mogućnost, ukazavši na rizik od znatno šireg rata u Evropi. On je rekao da bi NATO avioni morali da obaraju ruske letelice da bi uspostavili zonu zabrane letova iznad Ukrajine.

„Razumemo očaj, ali takođe verujemo da bismo, ako bismo to uradili, završili sa nečim što bi moglo da se završi potpunim ratom u Evropi“, kazao je Stoltenberg.

Jučerašnja, druga runda pregovora Rusije i Ukrajine rezultirala je načelnim sporazumom o uspostavljanju bezbednih koridora za evakuaciju građana i isporuku hrane i lekova, ali detalji tek treba da budu razrađeni.

Suočene sa osudama iz raznih delova sveta, ruske vlasti su pokušale da odbace krivicu za požar u elektrani Zaporožje, dok su istovremeno nastavile obračun sa neistomišljenicima u zemlji.

Portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov rekao je, ne iznoseći dokaze, da je ukrajinska „diverzantska grupa“ zapalila zgradu u kompleksu nuklearne elektrane.

Ruski parlament je jednoglasno usvojio predlog zakona koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za namerno širenje onoga što se proceni kao lažna vest. To znači da bi Rusi mogli da budu osuđeni na tu kaznu zbog širenja informacija koje su u suprotnosti sa zvaničnim stavom vlade o ratu.

Takođe, ruske vlasti su izvele nove pretrese kancelarija organizacija za zaštitu ljudskih prava.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar