U trendu

Dojče vele: Nemačka vapi za radnicima sa Balkana

BERLIN – Uskoro bi doseljavanje i zapošljavanje u Nemačkoj moglo još da se olakša jer milioni radnika nedostaju i mogli bi da se pronađu u Srbiji i komšiluku, piše Dojče vele (DW) ocenjujući da to diktira demografiju i Nemačke i Balkana.

Da dođe svako ko može da radi, tako se ukratko može opisati apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom parlamentu.

„Nakon faze gastarbajtera 50-ih i 70-ih, tržište rada se zatvaralo“, rekao je Dir listu „Velt“.

„Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad“, kazao je on.

Slike haosa i gužvi na nemačkim aerodromima i na hiljade otkazanih letova na početku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola jer su, tokom pandemije aerodromi i avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko 7.000 zaposlenih.

Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomoć na period od najviše tri meseca, navodi DW.

„Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro smešteni“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Još nije utihnuo vapaj iz aviosaobraćaja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.

Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca pod uslovom da su za nešto stručni, mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.

Izuzetak je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije, Makedonije ili sa takozvanog Kosova.

Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.

Ali, sada udruženje ugostitelja Dehoga traži više.

„U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj“, tvrdi šef udruženja Gido Celik.

Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla, a sada nemaju ljudstva.

Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice.

Zato traži da Vlada još produži „zapadnobalkansko pravilo“ koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola.

Notorna je već žeđ nemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta, vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i komšiluka.

Za ove potonje, prema ranijem istraživanju DW-a, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.

Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i nege u Nemačkoj.

To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije.

Insajderi iz branše tvrde da je brojka i veća, da se godišnje uveze više od 10.000 negovatelja sa ovih prostora, najviše iz BiH i Srbije, ali i sa takozvanog Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Balkanske bolničarke su tražene, one bi trebalo da krpe rupu u Nemačkoj gde će, prema najcrnjim procenama, kroz pet godina nedostajati 200.000 negovatelja.

Prema rečima šefa odeljenja ljudskih resursa u jednom velikom lancu domova, oni su spremni da plate između osam i 10.000 evra kako bi doveli jednu negovateljicu.

U nemačkim agencijama, kad se mikrofoni isključe, priznaju da neke klinike plaćaju više, sve do 15.000 hiljada evra.

Tu sumu agencije dele školama jezika i svojim regruterima, a ostatak je profit.

Prema istraživanju „Dojče velea“, branša je teška više stotina miliona evra godišnje.

Kako piše nedeljnik „Cajt“, manjak radne snage je takav da se ne može popuniti brzinskim akcijama poput dovođenja gastarbajtera na aerodrome kako bi spasili Nemcima letovanja.

„U prvom kvartalu bilo je upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je već ispod pet odsto. Iluzorno je dakle da se rupa može popuniti samo povećanjem plata i poboljšanjem uslova rada, iako su ti koraci ispravni“, piše list.

„Manjak će biti još mnogo veći i neće se ograničiti na pojedine branše. U uslužnim delatnostima je samo najvidljiviji, jer je ovde korona ostavila najveće posledice“, dodaje se u tekstu.

Prema procenama stručnjaka, manjak radnika bi mogao da prebaci tri miliona do 2030. godine jer, takozvana generacija bejbi-bumera odlazi u penziju između 2025. i 2035. godine.

Ne samo da neće raditi, nego će mnoge neko morati i da neguje što samo znači još veći manjak.

Nedavno je ministar rada Hubertus Hajl najavio „moderni zakon o useljavanju“ za jesen, sva je prilika da će dolazak u Nemačku biti dodatno olakšan.

Sa druge strane, pitanje je koliko je ljudi uopšte ostalo u Srbiji i regionu, takvih da su spremni da idu u Nemačku.

Prema navodima DW, sve češće se čuje da je tržište rada isušeno, te da regionu preti demografska kataklizma.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar