U trendu

DW: Makronovo „zamazivanje očiju“ zemljama Zapadnog Balkana

BON – Francuski predsednik Emanuel Makron oštro je kritikovan kada je u oktobru sprečio otpočinjanje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU, a sada iz Pariza stižu predlozi za reformu procesa pristupanja, piše Dojče vele.

Neformalnim predlogom na šest stranica francuska diplomatija pokušava da ublaži ljutnju, koja se u oktobru usmerila na predsednika Makrona i čime je krenuo na kurs konfrontacije sa ostatkom Evropske unije, posebno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i novom predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, komentariše DW.

Sada Pariz dostavlja predloge reformi, čije je ispunjenje francuski predsednik postavio kao uslov za nastavak proširenja EU, a tu se prilično ide u detalje, te kako stoji u francuskom predlogu, namera je da se 35 poglavlja svede na sedam ključnih tematskih oblasti, koje bi trebalo odraditi jednu za drugom.

Prvo poglavlje bi obuhvatalo temeljna prava i pravnu državu, drugo obrazovanje i nauku, a treće poglavlje zapošljavanje i socijalna pitanja i tako dalje…

Nakon što bi svaka oblast bila okončana uspešno, EU bi otvorila pristup jednoj od svojih institucija, na primer, najpre bi se dobio pristup Evrojustu, klubu za saradnju u oblasti pravosuđa, potom bi mogao da bude otvoren Erazmus, a kada bi se ispunili uslovi za pristup unutrašnjem tržištu, zemljama kandidatima bila bi uplaćena prva sredstva iz strukturnih fondova.

„Kriterijumi napretka, koji podrazumevaju prelazak iz jednog poglavlja u drugo moraju biti egzaktno definisani, s tim što mora da bude garantovana i njihova efektivna i održiva primena“, navodi se u dokumentu.

Diplomate Evropske unije reagovale su delom odbojno, načelno dovodeći u pitanje volju Francuske da uopšte primi druge zemlje u EU.

Službeni Pariz je dugo igrao na kartu vremena, iako tvrdi da Francuzima nimalo nije stalo da odugovlače ceo proces do sudnjeg dana.

Nemački medijski servis ocenjuje da to što se u najnovijem dokumentu ne traži samo reforma pristupnog procesa već i reforma cele Evropske unije, pokazuje da Francuzi sa Balkanom ne misle ozbiljno.

Odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk uputio je Francuzima jasnu poruku: „Nema suverene Evrope bez stabilnog Balkana“, aludirajući na intervju Makrona za list „Ekonomist“, u kojem je tražio novi politički kurs prema Rusiji.

I iz Evropskog parlamenta stiže jasno neslaganje sa Makronovim „Ne!“ – ispred nemačkih socijaldemokrata oglasila se Katarina Barli koja je istakla da je važno da obećanja data zemljama kandidatima ne kršimo.

„Stoga je neprihvatljivo koristiti reformu procesa proširenja kao izgovor da se zemljama poput Severne Makedonije i Albanije, koje su uspešno sprovele delom korenite reforme ispunjavajući zahteve EU, uskrati početak pregovora o učlanjenju“, rekla je Barli.

DW podseća da je tokom najveće runde proširenja na istok Evrope pre 15 godina, pre svih Francuska bila ta koja je tražila da Rumunija i Bugarska što brže uđu u EU.

Ervan Fuere iz briselske organizacije „Centar za evropske političke studije“ priseća se da su druge zemlje bile rezervisane, a nakon što se uvidelo da je u oblasti pravne države i korupcije došlo do nazadovanja, mišljenje javnosti se okrenulo.

Fuere smatra da je Makronov istup motivisan lokalnim izborima, koji se održavaju u Francuskoj u proleće 2020, ali ističe i nekoliko dobrih tačaka u dokumentu sa francuskim predlozima.

Jedan od njih je da se zemljama pre učlanjenja omogući novac iz strukturnih fondova, ali ako se to izuzme, sažimanje poglavlja „nije nešto što bi se moglo nazvati revolucionarnim“ i ne opravdava dalje odlaganje datuma za početak pregovora sa Skopljem i Tiranom.

I Fuere smatra da bi trebalo da postoji jača kontrola reformskih koraka koje prave zemlje kandidati – kao i da je to potrebno zbog stvaranja poverenja u zemljama članicama, nezavisno od francuskih zahteva.

Prema njegovim rečima, strukturna korupcija i „zarobljena država“ su prema njegovom mišljenju i u pojedinim zemljama članicama EU uzele maha, jer su, objašnjava, u njima kriminalne i korumpirane mreže preuzele državu.

Istinski važne promene mogu biti dogovorene do marta, kaže ovaj ekspert, jedino što se ne zna da li će Makron nakon regionalnih izbora u Francuskoj promeniti mišljenje i otvoriti put zemljama kandidatima u pristupne pregovore.

Za te zemlje je enormno demotivišuće to što napori koje su uložile nisu nagrađeni, piše DW i dodaje da drugi partneri poput Rusije, Kine ili Turske čekaju kako bi zemljama Balkana dali podršku i obećali prijateljstvo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.