DW: Sećanje na nacisticki genocid nad Sintima i Romima

BON – U logoru smrti Aušvic-Birkenau je u noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine ubijeno 4.300 ljudi, čime je izvršen genocid nacističke Nemačke nad evropskim Romima i Sintima, poznat kao „Porajmos“, piše danas Dojče vele.

„Draga Banetla, moram da te obavestim da mi je dvoje najmlađe dece umrlo“, napisala je Margarete Bamberger svojoj sestri u Berlinu u pismu koje je 1943. godine prošvercovano iz takozvanog „ciganskog logora“ u sastavu logora smrti Aušvic-Birkenau, najvećeg logora smrti nacističcke Nemačke.

Margarete Bamberger je u logor deportovana sa suprugom Vilijem i decom. Njih dvoje su preživeli. Sva deca su umrla.

To pismo je jedno od 60 svedočenja objavljenih na portalu „Glasovi žrtava“ i može se pročitati u originalu i čuti na nemačkom, engleskom i romskom, navodi DW.

Evropski naučnici, u koordiniciji istoričarke Karole Fings, prikupili su pisma i izjave progonjenih Sinta i Roma iz 20 zemalja, nastali u vreme nacističkog progona ili ubrzo nakon rata, kada su svedočili o zločinima i pokušali da počinioce privedu pravdi.

Kao i deca Margarete Bamberger, većina zatvorenika u logoru smrti Aušvic-Birenau umire od gladi, bolesti i nasilja.

Fings tvrdi da se u noći između 2. i 3. avgusta dogodio „užasan vrhunac“ tog genocida, pošto su pripadnici S S divizije „raspustili“ taj logor za porodice, što je značilo smrt za 4.300 ljudi koji su „vrišteći naterani u gasne komore“.

Evropski parlament odredio je 2. avgust za Evropski dan sećanja na Porajmos – Holokaust nad Sintima i Romima.

Te noći gasom je ugušena i ćerka i brojna porodica Cili Šmit, čija je cetvorogodišnja Gretel umrla u gasnoj komori, kao i njeni baka i deda, tetka i njihovo šestoro dece.

Kao i drugi radno sposobni zatvorenici, Cili Šmit je neposredno pre toga transportovana u drugi logor.

Kada je htela da pobegne iz voza i vrati se svojoj porodici, Jozef Mengele ju je šamarom naterao da se vrati u vagon:

„Spasio mi je život, ali mi nije učinio uslugu“, rekla je ona.

Međutim, genocid nije bio samo u Aušvicu, već je širom Evrope vršen progon Sinta i Roma.

U okupiranoj Poljskoj poznato je oko 180 mesta na kojima su počinjeni masakri, dok u okupiranim delovima Sovjetskog Saveza i u Jugoslaviji većina žrtava nije ubijena u logorima, već streljana na licu mesta.

U okupiranoj Češkoj i Moravskoj, danas Češkoj, Sinti i Romi bili su deportovani u logore Leti i Hodonin, a zatim u Aušvic.

U Hrvatskoj je Jasenovac bio „posebno okrutan logor u kojem su mnogi pobijeni“, kaže Karola Fings.

U Nemačkoj je genocid nad Sintima i Romima decenijama negiran da bi ga Savezna Vlada zvanično priznala tek marta 1982. godine.

Zločinci koji su kasnije radili u kriminalističkoj policiji nastavili su rasističku registraciju Roma i Sinta – sa nacističkim dosijeima, navodi DW.

„Oni su sprečili da se progon i genocid prepoznaju kao ono što jesu, a to je još jedna trauma kako za preživele, tako i za njihove potomke“, kaže Karola Fings sa univerziteta u Hajdelbergu koja vodi istraživanja za „Enciklopediju nacističkih genocida“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.