U trendu

DW: Spoljna politika CDU sa novim predsednikom

BON – Novi predsednik nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet osvedočeni je Evropljanin i u opisu njegovog posla svakako je i spoljna politika, ali on nije najvažniji čovek u predsedništvu stranke kada se radi o međunarodnim poslovima, piše Dojče vele.

Ni 30 sekundi svog izbornog, petnaestominutnog govora Armin Lašet nije posvetio spoljnopolitičkim perspektivama. Pri tom je jasno da šef partije zastupa i njenu međunarodnu poziciju i da u svakom slučaju sme i da putuje u inostranstvo.

„Nemačka koju ja sebi predstavljam jeste evropska Nemačka. Vodeća je u svetu na osnovu izuzetnosti, kao uzor i na osnovu ljudskosti“, rekao je Lašet u govoru. Kratko se osvrnuo i na situaciju u Vašingtonu gde su na Kapitolu trajali neredi: „Za nas je Amerika uvek bila zemlja slobode i demokratije“.

Koliko je važna Amerika pokazala su i putovanja Angele Merkel u onom periodu kada još nije bila kancelarka, a već je preuzela kormilo Hrišćansko-demokratske unije (CDU). To je bilo početkom 2003, za vreme mandata Džordža Buša Mlađeg. Ona u Vašingtonu nije srela Buša, ali su je primili zamenik predsednika Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld, a u beloj kući Bušova savetnica za bezbednost Kondoliza Rajs.

I Anegret Kramp-Karenbauer je kao šefica nemačkih demohrišćana putovala, makar u Brisel, a pritom još nije postala ministarka odbrane.

Lašet bi takođe mogao da stavi naglasak na putovanja. Kao premijer pokrajine Severna Rajna – Vestfalija često je odlazio u susednu Holandiju. A od 2019. je bio opunomoćenik nemačke Vlade za nemačko-francuske kulturne veze, pa je putovao i u Francusku. Jednom je posetio i Poljsku.

Kada je februara 2020. objavio kandidaturu za partijskog šefa, boravio je jednom u Izraelu, nekoliko meseci kasnije u Grčkoj, gde je posetio i izbeglički kamp na Lezbosu. Usledilo je jesenje putovanje u Rim i susret sa papom Franjom.

Lašet je rođen na krajnjem zapadu Nemačke, pa važi kao pretežno francuski i evropski orijentisan – dok su njegovi konkurenti Fridrih Merc i Norbert Retgen slovili kao transatlantski orijentisani.

U dokumentu „Impulsi 2021“ koji je sročio zajedno sa Jensom Španom nekoliko dana pre unutarpartijskih izbora Evropa je dominantna, kada se radi o međunarodnim odnosima. Devet puta se spominje Evropska unija, Evropa i evropsko, dok se po jednom spominju „spoljna politika savezništva“ i „transatlantski odnosi“.

Svet ovih dana s pažnjom prati primopredaju vlasti u Vašingtonu. Mnogi u Nemačkoj očekuju da će s novim predsednikom Bajdenom biti omogućen novi početak u američko-nemačkim odnosima.

Izgleda da je ipak jasno da Bajden neće naprosto nastaviti tamo gde je Obama stao. Možda bi obe strane morale da se temeljno preispitaju i iznova definišu. Jedan od demohrišćanskih političara s međunarodnim iskustvom rekao je posle izbora Lašeta da je zadatak šefa nemačkih demohrišćana da pronađu ravnotežu između američke i francuske spoljnopolitičke dimenzije.

Dva dana posle izbora Lašeta za šefa nemačkih demohrišćana, šef spoljnopolitičkog resora u stranci Metju fon Ror u nedeljniku „Špigel“ podsetio je na objave Lašeta na društvenoj mreži Tviter iz godine 2014. i prebacio mu da se „rano stavio na stranu diktatora Asada, koji je naredio bombardovanje civila iz vazduha“.

Lašet se jeste rano oglasio u vezi s konfliktom i to je činio često. Ali njegove objave ne izgledaju tako da ga se može pretvoriti u „branioca Asadovog režima“.

Lašet svakako nije najvažniji političar za međunarodne poslove u predsedništvu stranke. Njegov dosadašnji suparnik i novi član predsedništva Norbert Retgen je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.

Taj pedesetpetogodišnji političar će, posle odlaska Merkelove, sigurno imati jaku ulogu u formiranju spoljnopolitičkog kursa stranke, zaključuje DW.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.