DW: Vikiliks mora postojati

Stav američke administracije prema osnivaču Vikuliksa Džulijanu Asanžu, nakon izjave ministra pravosuđa Džefa Sešnsa da je njegovo hapšenje prioritet, predstavlja udar na slobodu medija, ocenjuje nemački radio Dojče vele.

Kako se navodi u tekstu Matijasa fon Hajna, Vikiliks je neprijatan za organizacije koje imaju veliku moć, a često rade van domašaja radara javnosti.

Demokratija, međutim, živi od te neudobnosti, jer ona najbolje funkcioniše kada birači imaju što je više moguće informacija.

Demokratije i demokratski legitimisane vlade moraju da izdrže kritičko gledanje na svoje aktivnosti. I to baš zato što pod tim kritičkim pogledom često ne izgledaju lepo, navodi DW.

Baš tako je bilo sa video snimkom “kolateralno ubistvo” iz aprila 2010. godine, nakon kojeg je Vikiliks postao svetski poznat. Na snimku je prikazan napad američkog helikoptera u Iraku, prilikom kojeg je ubijeno 11 ljudi, a među njima i dvojica novinara agencije Rojters, piše DW.

Vikiliks je, pored toga, objavio više od 250.000 poverljivih dokumenata američkih ambasada u čitavom svetu, da je Nacionalna bezbednosna agnencija SAD (NSA) špijunirala kancelarku Nemačke Angelu Merkel.

Vlada SAD sledi cilj da krivično gone Vikiliks, jer bi to otvorilo vrata progonima i drugih nevladinih organizacija, navodi DW.

Stoga, izjava Sešnsa da je hapšenje Asanža prioritet nije iznenađenje. Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Majk Pompeo je nekoliko prošslih nedelja posvetio navodnoj opasnosti koja preti od uzbunjivača, rekavši da je Vikiliks “nedržavna, neprijateljska tajna služba”. Pompeo je osporio Vikiliksu zaštitu pravom na slobodu mišljenja i završio govor neprikrivenom pretnjom: “To ima da prestane”, navodi se u tekstu DW.

Ne čudi to što šef CIA slika svoju agenciju kao jednu finu organizaciju koja samo prikuplja informacije o neprijateljima Amerike. Ne čudi ni to što se ni rečju ne spominju operativne aktivnosti CIA, na primer, sa ciljem da se ruše strane vlade. Ali, to što baš direktor jedne tajne službe uzima sebi za pravo da javno definiše granice slobodnog izražavanja mišljenja – zbog toga valja načuljiti uši, piše fon Hajn u tekstu za DW.

CIA posebno ne voli Vikiliks, zbog objavljivanja serije dokumenata iz koje se vidi da CIA ima sopstvenu hakersku jedinicu, čiji deo se nalazi u Frankfurtu u Nemačkoj. Taj ogranak CIA se bavi pronalaskom slabosti u softveru opreme, pametnih telefona, televizora i drugih aparata kako bi mogla da u njih prodre, navodi DW.

Najveća sramota za tajne službe, kako navodi DW, je to što očigledno ne mogu da čuvaju svoje tajne. “Kofer sa alatkama”, tj. metode upadanja u elektronske aparate bile su u opticajima po hakerskim krugovima pre nego što ih je na uvid dobio i Vikiliks.

Jedina stvar koja bi u proceni rada Vikiliksa trebalo da bude važna je da li su informacije koje poseduju tačne i imaju li informativnu vrednost? U tom pogledu, bilans Vikiliksa je za sada prvoklasan, zaključuje DW.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Oznake