Elmendorf:Dobrom upravom i liderstvom do promene u svetu

BERLIN – Dekan elitne američke John F. Kennedy Sćool of Government na Univerzitetu Harvard, Daglas Elmendorf, koja je iznedrila veliki broj lidera u oblasti politike, finansija, diplomatije, zabrinut je zbog izazova sa kojima će se, kako procenjuje, globalno društvo suočavati u narednih nekoliko godina zbog pandemije kovida, klimatskih promena i različitih oblika nepravde.

Elmendorf, ipak smatra da uspešne administrativne uprave i liderstvo mogu da kreiraju promene koje će poboljšati savremeno društvo i život ljudi.

On takođe veruje da su funkcionalne demokratije moćan mehanizam u rukama donosioca političkih odluka, koji im omogučavaju da odgovore na potrebe svojih građana, bez obzira na to da li je reč o državama, regionima ili gradovima.

Ali, on takođe naglašava da su neka društva danas, koja ne funkcionišu u demokratskim okvirima, uspela da odgovore na potrebe građana.

“Mi koji podržavamo demokratiju i demokratske sisteme moramo da shvatimo kako su uspeli u tome”, ističe Elmendorf u intervjuu za nemački portal Faces of Democracy i dodaje da ipak veruje da je demokratski okvir veoma važan mehanizam za postizanje cilja u kreiranju odgovorne vlade.

Kada je reč o socijalnim nejednakostima, polarizaciji i represiji koje sve više ‘vrše pritisak’ na principe liberalne demokratije, pogotovo u SAD i Evropi, Elmendorf kaže da je u svemu tome najvažnije da volja građana bude ključna u određivanju kursa jednog društva.

Upozorava da su mnogi ljudi danas izgubili poverenje u svoje političke lidere, jer se, kako objašnjava, politička elita previše udaljila od građana, te da je potreban demokratski mehanizam koji će približiti te veze i napraviti put za prevazilaženje takvih ‘frustracija’ kod naroda.

Na pitanje da prokomentariše to što populisti danas lako uspevaju da plasiraju svoje ideje, čak i u akademskoj zajednici, te „nateraju“ čak i naučnike da zastupaju alternativne pristupe i činjenice, Elmendorf odgovara da u njegovoj školi učenike pripremaju da koriste analitičke veštine i da saslušaju i razumeju i one koji imaju različito mišljenje.

To, međutim, objašnjava on, ne znači automatsko prihvatanje tuđih stavova, već pokušaj da se razumeju perspektive drugih ljudi, a da se istovremeno energično zagovaraju sopstveni stavovi.

„Cilj je da se ustanove načini kako da se radi sa ljudima sa kojima se ne slažemo, a da istovremeno ne napuštamo sopstvene principe”, kaže Elmendorf.

Kada je reč o funksionisanju škole tokom pandemije, on kaže da su učili i radili na daljinu tokom poslednjih nekoliko meseca, te da će tako nastaviti i u narednom periodu, bez obzira koliko to bude dugo trajalo.

„Maštom i napornim radom obnovili smo kurseve diplomatskih programa, dobro smo iskoristili tehnologiju i razvili nove načine interakcije van naših kancelarija. Održali smo ogroman broj video susreta i ove promene pružiće nam veću fleksibilnost i nakon što se budemo vratili u kampus“, zaključuje Elmendorf. John F. Kennedy Sćool of Government na Univerzitetu Harvard pohađali su, između ostalih, lider vladajuće Hrišćansko-demokratske unije CDU u Nemačkoj Anegret Kramp-Karenbauer, šef nemačke diplomatije Hajko Mas, bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, premijerka Kraljevine Norveške Erna Solberg, bivši predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, generalni sekretar OEBS Tomas Greminger, bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, ministar spoljnih i evropskih poslova Luksemburga Žan Aselborn, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah, kao i mnogi drugi lideri u oblasti politike, finansija, sporta i kulture.

Škola je osnovana 1936. godine pod imenom Harvard Graduate Sćool of Public Administration, zahvaljujući donaciji Lucijusa Litauera, harvardskog studenta koji je za početak rada ove škole donirao dva miliona dolara.

Prve studente škola je primila 1937. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.