EP: Vlade iz EU praktikuju kodeks ćutanja o skandalu Pegasus

BRISEL – Nacrt izveštaj Evropskog parlamenta o skandalu špijunaže kroz program Pegasus, upozorava da Evropska komisija i nacionalne vlade praktikuju kodeks ćutanja i ne bave se skandalom o špijunaži, čija su meta građani, političari i novinari.

Aktivan od aprila 2022. godine, Anketni Komitet Evropskog parlamenta za istraživanje upotrebe Pegasusa i sličnih špijunskih softvera za prisluškivanje, nazvan Komitet Pega, već mesecima radi na ovom problemu.

Komitet je naručio studije i analize, održao saslušanja sa stručnjacima i organizovao tri posete za utvrđivanje činjenica u Izraelu, Poljskoj i Grčkoj.

Holandska evroposlanica, autor izveštaja Sofi Int t Veld, danas je izjavila da Savet EU i nacionalne vlade u EU praktikuju kodeks ćutanja a Evropska komisija je „nevoljno i delimično“ podelila informacije o napadima špijunskog softvera.

Portparol Evropske komisije je danas, na pitanje da komentariše navode parlamentarnog komiteta, odgovorio da je svaki pokušaj nacionalnih bezbednosnih službi da ilegalno pristupe podacima građana neprihvatljiv i insistirao da je Komisija već počela da preduzima mere da zaštiti novinare od upotrebe špijunskog softvera.

Int t Veld je rekla da u Savetu EU sede upravo oni koji prave zloupotrebe špijunskog softvera i da to ima uticaj na politike Unije kao što je GDPR, regulativa EU za zaštitu podataka, zatim na zaštitu zviždače, pravila za izvoz, za javne nabavke itd.

Izvestiteljka Komiteta Int t Veld smatra da je upotreba ove tehnologije pretnja demokratiji u EU.

Poslanica je apelovala na vlade u EU da prekinu da ometaju rad Komiteta Pega.

Ona je dala primer Saveta EU u kojem se sastaju države članice i koji na pismo Komiteta Pega, o više informacija o špijunskom skandalu, odgovorio pet meseci kasnije, da nema šta da kaže.

Zatim je dala primer Ilona Maska, njegove kupnje Tvitera i njegove založbe da će Tviterova „ptica odsad slobodno leteti“, na koji je odmah reagovao komesar Tijeri Breton koji je predupredio Maska, preko tvita, da će „u Evropi ptica leteti po evropskim pravilima“.

Komesar ima čvrstu nameru, kaže poslanica, da brani demokratiju od spoljnih napada, dezinformacija, stranom mešanju ali kada napad na demokratiju dolazi iz EU, Evropska komisija ćuti.

„Komisija pokazuje svoje mišiće Masku, ali plišane rukavice državama članicama kada se koristi špijunski softver na evropske građane. Upotreba ove vrste softvera je ogromna pretnja za demokratiju na celom kontinentu i to baš sada kada nam je demokratija najpotrebnija“, predupredila je poslanica.

Prema poslanicima Parlamenta, NSO grupa je prodala svoje proizvode u najmanje 14 zemalja EU.

Na pres konferenciji su citirane Poljska, Mađarska, Grčka i Španija a postoje sumnje da ovaj sistem poseduje i Kipar a druge EU zemlje su citirane kao olakšavači kupnje i prodaje ovog softvera.

„Vlade država članica su uglavnom odbile poziv da sarađuju sa PEGA komitetom“, kažu u Komitetu Pega.

„Neke vlade su potpuno odbile da sarađuju, druge su bile prijateljske i ljubazne, ali nisu podelile značajne informacije. Čak je i jednostavan upitnik poslat svim državama članicama o detaljima njihovog nacionalnog pravnog okvira za korišćenje špijunskog softvera, jedva dobio bilo kakve suštinske odgovore“.

Komitet je izrazio i žaljenje što Europol, EU agencija za borbu protiv kriminala, nije pokrenula istragu o ovom pitanju.

Pega Komitet daje i svoje preporuke a jedna od njih se odnosi na definiciju „nacionalne bezbednosti“, odgovor koje čestu daju nacionalne vlade EU i institucije kao razlog za opravdanje špijunaže.

Komitet ističe da se pored pominjanja nacionalne bezbednosti, mora pokazati da postoji realna opasnost po bezbednost države.

„Neophodna je zajednička evropska definicija ‘nacionalne bezbednosti’, koja određuje koji pravni režim se primenjuje u ovim stvarima, kao i jasno razgraničenje oblasti u kojoj bi se taj poseban režim mogao primeniti“, kaže Int t Veld.

Nakon debata sa političkim grupama iz EP i mogućeg dodavanja amandmana, u 2023. godini će se glasati o konačnim nalazima odbora. Konačna verzija izveštaja će sadržati neobavezujuće preporuke za vlade i evropske institucije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.