Eskalacija sukoba u Ukrajini u senci sve većih gubitaka na obe zaraćene strane

LJUBLJANA – U analizi situacije u Ukrajini, godinu dana posle izbijanja sukoba, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane predočava da se zaraćene strane spremaju za nove napade i ofanzivne ratne operacije duž cele linije fronta iščekujući pojačanja u ljudstvu i naoružanju, dok se, istovremeno, suočavaju sa sve većim gubicima na bojnom polju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je uveren da je vreme najbolji saveznik Rusije i da će, ukoliko nastavi da uništava ukrajinsku infrastrukturu i uspe da zadrži ono što je osvojeno na bojnom polju, možda uspeti da stvori uslove za prekid oružanog sukoba i obezbedi poziciju „relativnog ratnog pobednika“, navodi se u izveštaju IFIMES.

Zvanični Kijev smatra da je vreme neprijatelj Ukrajine i insistira da se mora iskoristiti svaka slabost ruskih snaga pre nego što zapadni saveznici odluče da smanje podršku Kijevu iz ekonomskih i/ili strateških razloga.

Takođe, zvanični Kijev strahuje da bi Zapad mogao da natera Ukrajinu na sklapanje parcijalnog mira sa Rusijom nakon čega bi se diplomatski odlučivalo o sudbini ukrajinskih teritorija koje kontroliše zvanična Moskva.

Kao najveći saveznik i donator Ukrajine Vašington želi opstanak Ukrajine kao države koja je sposobna da se brani vojno, da bude politički nezavisna i ekonomski prosperitetna što nužno ne podrazumeva i vraćanje u okrilje Ukrajine oblasti koje su sada pod kontrolom Rusije kao što su Donjecka oblast ili poluostrvo Krim.

U analizi IFIMES se predočava da SAD ne žele beskrajno dugačak rat koji bi pretvorio Ukrajinu u opustošenu zemlju koja predstavlja ekonomski, vojni i politički teret za Zapad, zbog čega Vašington želi snažniji pritisak na ruske snage i šalje Ukrajini dodatnu pomoć kao sredstvo za otvaranje puta ka pregovorima.

U analizi IFIMES se kaže da vojni analitičari očekuju veliku rusku ofanzivu ovoga proleća s ciljem da se pre prispeća najavljene zapadne vojne pomoći Ukrajini u tenkovima, a možda i u avionima, prekine delimični status quo na frontu.

Rusija je nakon vojnih neuspeha u Hersonu i Harkivu iskoristila zimski period za reorganizaciju svojih snaga na terenu, a nova regrutacija i slanje na front više stotina hiljada rezervista biće posljednji korak pred odlučujuću veliku ofanzivu, smatraju vojni analitičari.

Predviđa se da će se mogući ruski napad odvijati na dva fronta, na istoku gde Rusija želi da zauzme ceo region Donjecka i na jugu, posebno oko strateški značajnog grada Vuhledara.

Analitičari smatraju da se opšti ruski napad na Ukrajinu neće dogoditi jer je Putin, kako kažu, „sasvim sigurno shvatio, da više nije u stanju da zauzme celu Ukrajinu i sruši vladu u Kijevu“.

Ipak, saglasni su da kada je reč o okončanju rata, postoji veliko razmimoilaženje i maksimalistički zahtevi na kojima insistiraju obe strane u sukobu.

Odluka Nemačke da pošalje 88 tenkova Leopard Ukrajini samo je dodatno rasplamsala debatu o vojnom statusu Nemačke posle ujedinjenja 1990. godine.

U svom govoru povodom 80. godišnjice završetka najkrvavije bitke u Drugom svetskom ratu „bitke za Staljingrad 1942. godine“, predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio je rusku operaciju u Ukrajini sa borbom protiv nacističke Nemačke.

Kroz ukrajinsku krizu SAD su ostvarile jedan od svojih najvažnijih strateških ciljeva u Evropi, a to je direktno sučeljavanje Nemačke sa Rusijom, tako da Amerika može da se posveti Kini, drugoj, važnijoj pretnji u Indo-Pacifičkom regionu.

Analitičari smatraju da američka administracija očekuje da rat dospe do kritične tačke u kojoj će i Rusi i Ukrajinci shvatiti da nema pobednika.

U toj fazi bi Rusi trebalo da budu spremni da pregovaraju, a ne da eskaliraju sukob, a Ukrajinci da prihvate ono što im je ponuđeno i što je moguće, a ne ono što zvanični Kijev želi ili misli da zaslužuje.

Tek tada će moći da se nazre i kraj rusko-ukrajinskog rata, zaključuje se u analizi IFIMES.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.