U trendu

Euraktiv: Haos u Latinskoj Americi se sve više širi

ZAGREB – Haos u Latinskoj Americi sve više se širi, s obzirom da već desetak država u previranjima kojima se ne nazire ni kraj, ni ishod, piše Euraktiv.

Delom je to jedna od globalnih posledica finansijske krize između 2008. i 2016. godine, koja je porazbijala šeme i u bitno razvijenijim nacijama – Francuska beleži godinu dana “žutih prsluka”, Velika Britanija tri godine ne uspeva da reši Bregzit, Italija baulja kroz uspon i pad populizma.

Još većim delom je to posledica specifičnog stanja u Latinskoj Americi, gde je svetska kriza zaoštrila tradicionalne razlike, ostavivši bez novca ionako siromašne, prenosi Blic.

Da sve bude gore, ni vođe koje su izbile na površinu kao nada siromašnih i potlačenih uglavnom nisu odoleli zovu korupcije i autoritarizma, ubivši tako ono nešto iluzija da put prema socijalnoj pravdi vodi kroz demokratske izbore, piše Euraktiv.

Stvorena je tako kriticna masa nezadovoljstva i depresije u većini država, pa je dovoljna i naizgled bezazlena kap da se apatija prelije u proteste i nerede koji ne prestaju ni kada se ukloni njihov neposredan povod, na primer poskupljenje gradskog prevoza u Čileu.

Čile je izazvao veliku pažnju u Evropi, zbog dva razloga.

Najpre, još nije zaboravljen krvavi državni udar koji je, nakon više od veka demokratskog uredenja, režirao nobelovac Henri Kisindžer, a sproveo general Augusto Pinoče.

Taj udar je i u Evropi uverio tadašnje evrokomuniste da im nikada neće biti dopušteno da dođu na vlast demokratski.

Drugo, u celoj Latinskoj Americi Čile je država s najvišim društvenim brutoproizvodom po glavi stanovnika, ali ni to nije dovoljno za građane u donjoj polovini lanca ishrane.

Protest u Ekvadoru je buknuo kada je predsednik Lenin Moreno ukinuo subvencije za gorivo. Naknadno ih je vratio, ali protesti nisu prestali.

Bolivija je u fokusu, pošto je Evo Morales bio prisiljen na napusti predsedničku funkciju i pobegne u Meksiko, jer i opozicija i Organizacija americkih država tvrde da je prevarama obezbedio pobedu na nedavnim predsedničkim izborima.

Kako navodi Euraktiv, Morales je autoritarizmom poništio nade koje su osvanule kada je pre 13 godina izabran za predsednika kao prvi Indijanac na tom položaju.

U Paragvaju traju masovni protesti protiv predsednika Marija Abda. Povod je sporazum sa Brazilom o hidroelektrani Itaipu, koji građani smatraju nepatriotskim.

Opozicija je pokrenula postupak opoziva predsednika. Abdo je došao na vlast pre sedam godina kada je opozivom smenjen dotadašnji predsednik i bivši katolicki biskup Fernando Lugo.

U Peruu je predsednik Martin Vizkara raspustio Kongres zahtevajući nove izbore.

Usledile su demonstracije svuda u zemlji. On je došao na vlast prošle godine kao potpredsednik, pošto je izabrani predsednik Pablo Kučinski podneo ostavku zbog optužbi da je bio umešan u korupcijski skandal u vezi sa brazilskim „Odebreht S.A“.

Bivši predsednik Alan Garsija ubio se u aprilu, dok je policija ulazila u njegov dom kako bi ga pritvorila.

Argentina je na izborima vratila na vlast „peroniste“. Predsednik je Alberto Fernandez, a potpredsednica bivša predsednica Kristina Fernandez de Kirhner.

Zemlja je podeljena, ponovo je insolventna i preti joj novi bankrot, navodi dalje Euraktiv.

Brazil je, takođe, podeljen.

Predsednik Žair Bolsonaro nije opravdao poverenje desnice, na slobodu je pušten bivši predsednik Lula da Silva, osuđen jer je takođe bio optužen da ga je potkupio „Odebreht“.

Ispostavilo se da ni tužilac u njegovu procesu nije bio nepristrasan, jer je sada Bolsonarov ministar, piše portal.

Venecuela je podeljenija nego ikada, a Čavezov naslednik Nikolas Maduro još je predsednik, iako bi se prošle godine na njegov opstanak malo ko kladio, nakon nevidenog pritiska iz Vašingtona.

Kuba je i dalje između jednostranačkog socijalizma i povratka u obezvlašćeni kapitalizam.

Ukratko, nijedan sistem se nije pokazao kao trajni recept za kontinent enormnih socijalnih razlika, zaključuje Euroaktiv.

(Tanjug)

Napišite komentar