FAZ: Zemaljama Balkana dozvoliti članstvo u EEU
BON – Zemljama Balkana trebalo bi dozvoliti članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEU), jer je pitanje da li će one u narednih 10 godina postati članice EU, navodi nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“.
Novinar Mihael Martens u najnovijem članku za taj list, otvorio je pitanje proširenja Evropske unije na šest država zapadnog Balkana ili čak samo neke od njih.
On navodi da bi u EU, koji često sa mukom donosi odluke koje zahtevaju saglasnost svih 27 članica, sa 33 članice to još više došlo do izražaja.
„Zamislite samo šta bi značilo kada bi Srbija kao članica EU imala pravo veta po pitanju odnosa EU sa Rusijom“, navodi autor članka i dodaje: „Ali EU ne može biti ravnodušna prema razvoju svog predvorja na Balkanu, koje je u potpunosti okruženo članicama EU“.
„Zbog toga je sa državama Balkana potpisala bilateralne paktove o stabilizaciji i pridruživanju. Ti su sporazumi zamišljeni kao međufaza na putu ka punopravnom članstvu“, ističe Martens, preneo je „Dojče vele“.
Recept o kojem se u poslednje vreme govori, kako navodi dalje novinar frankfurtskog lista, jeste da se balkanskim državama dozvoli da uđu na unutrašnje tržište EU sa pravima kao punopravne članice, čime bi one imale punu ekonomsku i nikakvu političku participaciju.
Jedan od onih koji promovišu taj koncept je Elmar Brok, koji je već dugi niz godina član Evropskog parlamenta, a istovremeno i član glavnog odbora CDU.
Prema njegovom mišljenju, neophodna su „realistična privremena rešenja“ koja donose uočljive prednosti ljudima u regionu i koja podržavaju države EU kao što je članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA).
„Zemlje EEA imaju puni pristup evropskom tržištu sa svim pravima i obavezama; za njih važi zakon EU, ali one nisu članice institucija EU. Taj model dobro funkcioniše sa Norveškom, Islandom i Lihtenštajnom“, citira se u članku Brok.
Dalje se navodi kako su prvobitne članice EEA koja je osnovana 1994. godine: Švedska, Austrija i Finska, otišle dalje i pristupile EU.
Druge zemlje, poput Norveške, odlučile su se protiv poslednjeg koraka.
Svako, prema recima Broka, ko odatle želi da se odvaži na puno članstvo u EU, to može i da uradi – ali ne mora.
„Budući da je za pristupanje EEU potrebno do 70 odsto onoga što je potrebno za punopravno članstvo u EU, put ka EU više ne bi bio predalek“, ističe on.
Brok smatra da bi članstvo u EEA bio važan i realan korak koji bi doneo velike ekonomske prednosti državama Balkana i građanima vidno poboljšao uslove života i dodaje da su „sve zemlje istočne Evrope sa slabim ekonomijama, nakon pridruživanja EEA, doživele snažan, ponekad olujni ekonomski rast“, kao i da bi to „moglo da važi i za balkanski sekstet“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.