Fridom Haus: Slabljenje demokratije u Evropi zabrinjava

VAŠINGTON – Na području Evrope i Evroazije ima najmanje demokratskih država u poslednjih 26 godina, navodi se u najnovijem izveštaju o stanju demokratije u zemljama u tranziciji američke nevladine organizacije Fridom Haus sa sedištem u Vašingtonu.

Na listi 29 zemalja najbolje je kotirana Estonija sa učinkom od 84 odsto, Rusija se nalazi među sedam lošije plasiranih država sa učinkom od 7 procenata, a najlošije je pozicioniran Turkmenistan sa učinkom od nula odsto.

Istaknuto je i da je u Rusiji i Belorusiji, koje su u izveštaju kategorisane kao konsolidovani autoritarni režimi, represija znatno osnažena tokom 2020. godine.

„Slabljenje demokratije u Evropi i Evroaziji duboko zabrinjava posebno u kontekstu petnaestogodišnjeg uzastopnog pogoršanja u oblasti demokratije na globalnom nivou“, upozorila je Želike Čaki, autorka izveštaja i direktorka odeljenja za Evropu i Evroaziju u Fridom hausu.

Prema istraživanju Fridom hausa, većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, BiH, Hrvatska, tzv.Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) svrstana je u kategoriju hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.

FH ukazuje da su napredak ostvarile Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, a da su nazadovale Albanija, tzv. Kosovo, Crna Gora i Srbija.

U izveštaju se navodi da je Srbija nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, a kao razlog su navedeni parlamentarni izbori u junu 2020. godine koji su, kako konstatuje FH, održani bez konkurencije i čiji je ishod bio formiranje praktično jednopartijskog parlamenta.Posledica toga je da je ocena ukupnog učinka Srbije u oblasti demokratije pala sa 3,96 na 3,89.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.