U trendu

Godišnjica Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina

ZAGREB – Predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković otvorio je danas dvodnevnu međunarodnu konferenciju “20 godina Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina” i, između ostalog, rekao da je bilo i pokušaja da se kroz ustavno-pravne inicijative dovedu u pitanje prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj.

Plenković je rekao da je Ustavni zakon pre 20 godina povećao broj predstavnika nacionalnih manjina u Hrvatskom saboru koji u poslednjih sedam godina učestvuju u radu parlamentarne većine.

“Ta činjenica je bitna za način na koji vidimo Hrvatsku, kako nam pripadnici nacionalnih manjina mogu doprineti razvoju hrvatskog društva, uvažavanju, toleranciji, pluralizmu, jednakopravnosti, jednakovrednosti u hrvatskom društvu. Kvalitetan okvir poštovanja prava nacionalnih manjina postaje snažna poluga za jačanje položaja hrvatskih nacionalnih manjina, tamo gde one žive”, rekao je Plenković.

Ustavnopravni okvir, rekao je premijer, omogućava Hrvatskoj ostvarivanje visokih standarda zaštite nacionalnih manjina a konferencija je i prilika za da se vidi postoji li prostora za poboljšanja.

„Bilo je i pokušaja da se kroz ustavno-pravne inicijative dovedu u pitanje prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj”, rekao je Plenković i nadovezao se na aktivni proces izmena Ustavnog zakona kojima se želi uvesti ustavno-pravna procena pravne dopuštenosti referendumskih pitanja, čime se želi dodatno zaštiti prava, posebno nacionalnih manjina.

Generalni sekretar Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić kazala je da Hrvatska u poslednjih 20 godina beleži snažan doprinos promociji i zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Istakla je, međutim, potrebu za dodatnim merama, u podizanju svesti o istorijskoj prisutnosti nacionalnih manjina, borbi protiv segregacije u školovanju, kažnjavanju istorijskog revizionizma, kao i antimanjinske retorike u javnom govoru.

Potpredsednica vlade za ljudska prava Anja Šipraga (SDS S) rekla je da ima razloga za zadovoljstvo, ali je ukazala na nedostatak u sporovođenju ovog akta na lokalnim nivoima.

„Pripadnici nacionalnih manjina i danas se susreću sa kršenjem svojim prava, uočen je nedostatak političke volje na lokalnim nivoima u provođenju ustavnog zakona”, rekla je Šimpraga, preneo je zagrebački Jutarnji list.

Predsednik saborskog Odbora za ljudska prava Milorad Pupovac poručio je da se teško mogu promeniti stvari koje su se događale u prošlosti, ali da to možemo popraviti.

“Tako da sve ono što je u nekom trenutku moglo biti pogrešno, ne činimo danas. Obnova poverenja, izbegavanje ekstremizama, sprečavanje netolerancije, to smatramo svojom važnom i obvezujućom ulogom, kao građana ove zemlje i političkih predstavnika”, naveo je Pupovac.

Tokom dva dana konferencije koja se održava u zagrebačkom Westinu, domaći i strani stručnjaci, pripadnici akademske zajednice, ali i vlade i hrvatskog sabora, raspravljaće o učincima koje Ustavni zakon ima u praksi, o njegovim dobrim i lošim stranama, a propitaće se i da li je zakon doprinio integraciji pripadnika manjina u hrvatsko društvo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar